Vitamin D

Sanjarenje u polju žita

Vitamin D je još poznat i kao "faktor D rastvorljiv u mastima". Budući da je utvrđeno da podstiče sakupljanje kalcijuma u kostima, a samim tim je važan za rast skeleta i zdravlje kostiju, poznat je takođe i kao kalciferol.

Postoje dve osnovne vrste vitamina D. Ergosterol je osnovni gradivni element vitamina D u biljkama, holesterol je osnovni gradivni element vitamina D kod ljudi. Kad dođe u kontakt sa ultraljubičastim zracima koje emituje sunce, na listovima biljaka se ergosterol transformiše u ergokalciferol iliti vitamin D2. Na isti način ultraljubičasta svetlost utiče i na ćelije kože, jer se vid holesterola u njima, pod nazivom 7-dehidroholesterol, transformiše u holekalciferol - oblik vitamina D3.

Osnovne uloge vitamina D

- Održavanje optimalnog nivoa kalcijuma u krvi. Iako se obično smatra rastvorljivim u masti, vitamin D u stvari se može ponašati i kao hormon. Kalcitriol, metabolički najaktiviniji oblik vitamina D, zajedno funckioniše sa paratireodnim hormonom (PTH), kako bi uspeo da održi normalan nivo kalcijuma u krvi.

- Održavanje optimalnog nivoa fosfora u krvi. Kada se nivo vitamina D značajno smanji, paratireoidne žlezde počinju svoj ubrzani rad - stanje koje je poznato i kao hiperparatiroidizam. U takvom stanju se povišava nivo paratireoidnog hormona, a nivo fosfora u krvi opada. Zbog nedovoljne količine fosfora, kosti nemaju dovojno minerala, što dovodi do defekata kao kod osteomalacije. Zato ćelije kostiju, drugačije poznate i kao osteoblaste (ćelije koje učestvuju u izgradnji novih kostiju) apsorbuju više vode, a samim tim se i naduvaju, što dovodi do bolova u zglobovima, a sve je povezano sa osteomalacijom.

- Održavanje normalnog ćelijskog rasta i funkcionisanja. Organizam transformiše vitamin D u kalcitriol ne samo u bubrezima, već i u drugim organima i tkivima, a jedan od njih su i limfne žlezde i koža. Zbog činjenice da je kalcitriol usko povezan sa ćelijskim funkcijama i rastom, može se zaključiti da vitamin D može biti od velikog značaja u prevenciji i lečenju pojedinih vrsta tumora.

Vitamin D takođe može imati ulogu u regulisanju rasta i funkcija ćelija mozga, a takođe je povezan i sa održavanjem dobrih funkcija imunog sistema i sprečavanjem preteranog zapaljenja.

Nedostatak vitamina D

Nedostatak vitamina D može dovesti do smanjene apsorpcije kalcijuma i fosfora. kao posledica toga, trajni deficit vitamina D može ostaviti negativane posledice na mineralizaciju kostiju. Kod beba i dece se takav deficit može manifestovati kao rahitis - stanje za koje je karakteristična deformacija kostiju i usporen rast. Kod odraslih se nedostatak vitamina D može manifestovati u vidu bolova u kostima i u vidu osteomalacije (meke kosti).

Paradontopatija, hronična upala desnih, koja se najčešće pojavljuje kod osoba iznad 50 godina, je drugi klasičan primer nedostatka vitamina D. Vitamin D sa svojim protivupalnim dejstvima može biti koristan kod velikog broja bolesti, uključujući i hipertoniju, dijabetes tipa 1 i psorijazu.

losos

Od velike važnosti je da ljudi koji se ne izlažu dosta suncu uključe namirnice bogate vitaminom D u svoj režim ishrane.

Predoziranje vitaminom D

Prekomeran unos namirnica koje su bogate vitaminom D može biti toksičan. Simptomi te toskičnosti uključuju gubitak apetita, mučnine, povraćanje, visok krvni pritisak, nepravilno funkcionisanje bubrega. Upravo iz tog razloga je Nacionalna akademija nauka u SAD ustanovila dozvoljenu gornju granicu ovog vitamina, pa sledi: bebe, 0 - 12 meseci, 25 mg dnevno; deca i odrasli, 50 mg dnevno; trudnice i dojilje, 50 mg dnevno.

Vitamin D je stabilno jedinjenje. Niti termička obrada niti dugo čuvanje ne mogu smanjiti nivo vitamina D u namirnicama. Sledeći lekovi utiču na apsorpciju, iskorišćavanje i/ili aktiviranje vitamina D: antikonvulsantni lekovi, lekovi koji izoluju žučnu kiselinu, lekovi koji se koriste za snižavanje holesterola, Cimetidin, hormonalna terapija kao zamena za hormone, kortikosteroidi, Heparin i drugi.

Koristi od vitamina D

Vitamin D može imati važnu ulogu u sprečavanju i/ili lečenju sledećih bolesti: ateroskleroza, rak dojke, rak debelog creva, rak jajnika, depresija, epilepsija, hipertonija, oboljenja jetre, upalni procesi u crevima, oboljenja bubrega, multipla skleroza, osteoporoza, paradontopatija, psorijaza, zujanje u ušima i druge.

Dva oblika vitamina D koji se koriste u dodacima ishrani su ergokaliciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3).

Izvori vitamina D

Odličan izvor vitamina D je losos, dok su drugi dobri izvori škampi i mleko obogaćeno vitaminom D. takođe, dobar izvor vitamina D predstavljaju i bakalar i jaja. Riblje ulje j dobar izvor ovog vitamina, ali i namirnice životinjskog porekla kao što je džigerica, maslac, sir, kačkavalj, oči i mozak.

Pored nabrojanih namirnica koje predstavljaju dobro sredstvo za snabdevanje vitamina D, najmoćniji izvor ovog vitamina je sunce. Kada sunčevi zraci prodru u kožu, dolazi do sinteze ovog vitamina. On se brzo apsorbuje u krvi i može se skladištiti u masnom tkivu i do nekoliko meseci.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji