Jod

jaja

Jod je mineral koji je potreban organizmu kako bi sproveo sintezu tireoidnih hormona - tiroksina (T4) i trioditoronina (T3). U normalnim uslovima organizam čoveka sadrži oko 20 do 30 mg joda, a najviše se nalazi u štitnoj žlezdi. Mali deo količine joda se nalazi i u mlečnim žlezdama, sluzokoži želuca, pljuvačnim žlezdama i u krvi.

Funkcije joda

Kao komponenta tireoidnih hormona tiroksina (t4) i trioditironina (T3), jod je ov velikog značaja za život čoveka. Ako joda nema u dovoljnim količinama, telo nije u stanju da sintetiše ove hormone i ostale hormone štitne žlezde, koji regulišu metabolizam svake ćelije u telu i imaju važnu ulogu skoro u svim fiziološkim funkcijama. Bolovi u ovom delu ili povećanje štitnjače su jedan od najranijih simptoma nedostatka joda. Povećanje štitne žlezde za posledicu ima veliku stimulaciju štitne žlezde, pogotovo proizvodnju hormona TSH, a takođe stimuliše organizam na proizvodnju tireoidnih hormona uprkos nedostatku joda.

Jod ima i drugih fizioloških funkcija. Može sprečiti dejstvo bakterija i upravo zbog toga se koristi za dezinfekciju kože, kao i za pročišćavanje vode. Jod, takođe, može imati ulogu u prevenciji fibrocistićnog oboljenja grudi, za koje je karakteristično oticanje grudi zbog estrogena koji se nalazi u tkivu dojki. Nedostatak joda narušava funkcionisanje imunog sistema i prisustvo joda u dovoljnim količinama mogućava sprečavanje spotanih pobačaja.

Nedostatak joda

Nedostatak joda može dovesti do hipotireodizma, koji ima simptome kao što su umor, gojenje, osećaj slabosti i depresija. Interesantno je da deficit joda može prouzrokovati i hipertireodizam, stanje za koje je karakteristično gubitak težine, ubrzan puls i gubitak apetita.

Deficit joda za vreme trudnoće ili u ranom detinjstvu može dovesti do psihičkih poremećaja koje prati hipotireodizam, disfunkcionalnost štitnjače, mentalna zaostalost, usporen fizički rast, gluvoća.

Predoziranje jodom

Predoziranje jodom putem lekova ili dodataka ishrani, a da je u pitanju više od 1 grama, može dovesti do peckanja u ustima, grlu i želucu, mučnine, povraćaje, dijareja, slab puls, a u nekim slučajevima i komu.

U pojedinim situacijama prekomerna konzumacija joda može znatno inhibirati sintezu hormona štitnjače, što vodi do pojave gušavosti i hipotireodizma. Takođe, prekomerni unos joda može prouzrokovati hipertireodizam, rak štitne žlezde i jodermiju (ozbiljnu reakciju kože).

Unos joda

Sa ciljem da spreči navedene simptome i toksičnost joda, Institut za medicinu je odredio sledeće dozvoljene količine unosa joda:

- 1-3 godine: 900 mg;

- 4-8 godina: 300 mg;

- 9-13 godina: 600 mg;

- 14-18 godina: 900 mg;

- preko 19 godina : 1100 mg;

- trudnice 14-18 godina_ 900 mh;

- trudnice od 19 i preko: 1100 mg;

- dojilje 14-18 godina: 900 mg;

- dojilje od 19 i iznad: 1100 mg.

Prerada namirnica ćesto može povećati količine joda u njima. Na primer, dodavanje kalijum jodida u proizvodnju jodirane soli može drastično povećati unos joda. Testo koje je bazirano na jodu se često koristi u proizvodnji hleba, što povećava sadržaj joda u hlebu.

kupus

Unos joda mogu sabotirati i sastojci u pojedinim namirnicama koji se nalaze u povrću iz porodice krstašica (kupusu i brokoliju), proizvodima od soje, kikirikiju, slačici i prosu.

Amiodaron, lek koji se koristi za lečenje nepravilnog srčang ritma, sadrži jod i može uticati negativno na pravilnu funkciju štitne žlezde. Na isti način utiče i eritrozin, crveni dodatak boji, koji se koristi u namirnicama i lekovima koji sadrže veće količine joda i takođe mogu uticati na rad štitnjaće.

Svojstva joda

Jod može imati važnu ulogu u prevenciji i/ili lečenju sledećih oboljenja: kognitivna oštećenja, psihički poremećaji, fibrocistično oboljenje grudi, gušavost, hipertireodizam, hipotireodizam, spontani pobačaji.

Nivo joda u neprerađenim namirnicama je dosta nizak i može varirati u zavisnosti od faktora okoline, kao što to može biti koncentracija joda u zemljištu i đubrivu. Najbogatiji izvori joda su uglavnom prerađene namirnice, koje sadrže jodiziranu so i hleb, koji je napravljen od testa bogatog jodom.

Izvori joda

Morska hrana i povrće su odličan izvor joda. Kiselo mleko, a janviše kravlje mleko, jaja i jagode su veoma dobar izor joda. Jedan od dobrih izvora joda je i sir mocarela. Jod se može naći i u jodiranoj soli, morskoj soli, belom luku, susamu i šparglama.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji