Vitamin B8, poznat još i kao inozit ili inozitol, je vitamin B grupe. On predstavlja glukozni polimer, koji je neophodan za pravilno formiranje ćelijskih membrana u organizmu. Vitamin B8 se sintetiše u organizmu, ali ne u dovoljnim količinama.
Vitamin B8 olakšava metabolizam masnih kiselina, štiti jetru od degeneracije masnoćama. Ovaj vitamin sprečava da se holesterol lepi za zidove arterija, pa samim tim potpomaže proces detoksikacije. Vitamin B8 pomaže u eliminisanju štetnih materija koje se gomilaju u organizmu nakon terapije lekovima.
Vitamin B8 spaja membrane ćelija u obliku fosfoinozidita i obuhvata 2-8% unutrašnjeg sloja membrane. Iako se ne zna mnogo o sintezi ovog jedinjenja, zna se da 3/4 potreba organizma se zadovoljavaju na račun sopstvene sinteze. Vitamin B8 se sintetiše iz želudačne mikroflore i uporedno sa tim treba da dospe u organizam putem hrane. Na inozitol ne utiče prisustvo kiselina i alkala. Na velikoj temperaturi se delimično gubi svoja svojstva - do 50%.
Priča o vitaminu B8 počinje još 1849. godine, kada ga je otkrio nemački hemičar Libih, koji je izvukao materiju slatkog ukusa iz bujona od mesa. Vek kasnije je otkriveno da je vitamin B8 važan za rad nervnih ćelija. Inozitol, kao i vitamin C je produkt dobro nam poznate glukoze. To je i razlog što se pre ovaj vitamin zvao i BC.
Vitamin B8 je važan za deobu ćelija. U većim količinama se nalazi u mrežnjači, tkivima mozga i jetri. Inozitol održava normalno funkcionisanje nervnog sistema. U velikim količinama se dobija kroz majčino mleko, što specijalisti dovode u vezu sa stanjem imunog sistema. Nakon sprovedenih istraživanja je ustanovljeno da ima pozitivno dejstvo kod lečenja komplikacija kod dijabetesa.
Prijem suplemenata sa ovim vitaminom, kada su prisutne ćelije zahvaćene rakom, dovodi do prestanka rasta tumornih malignih ćelija i deluje u suprotnom smeru. Najbolji rezultati su se pokazali kod muškaraca koji su imali rak prostate, penisa ili testisa.
Specijalisti su kategorični da je kofein neprijatelj vitaminu B8 i vodi do eliminacije njegovih zaliha u organizmu. Već dosta vremena se inozitol može naći u apotekama u obliku tableta i ako je određena dnevna potreba inozitola 250 - 600 mg, jasno određena doza ne postoji.
Koristi od vitamina B8
Ustanovljeno je da 1 g inozitola veoma dobar za san. Ovaj efekat nema konkurenciju kada se poredi sa ostalim preparatima. Pored svega, treba napomenuti da ova doza nema nekih kontraindikacija i jedinstvena je po tome da utiče na kvalitet sna.
Poznato je daa inozitol u velikim dozama ima psihoaktivne efekte, slično kao savremeni lekovi za smirenje. B8 uspešno deluje protiv depresije, nervoze, suzbijajući napade panike i straha.
Ovaj naizgled čaroban vitamin učestvuje u regulisanju aktivnosti želuca i moćan je stimulator razvoja korisne mikroflore. Ima pozitivno dejstvo na rad jetre i kao što smo već spomenuli, ojačava nervni sistem. Zato može sprečiti razvoj ateroskleroze.
Vitamin B8 smanjuje nivo holesterola u krvi, dobar je u borbi protiv konstipacije, kao što smo već i pomenuli da deluje kao stimulator na sistem za varenje. Vitamin B8 je veoma koristan kod sindroma policističnih jajnika, važan je za rad nekoliko moždanih neurotransmitera.
Nedostatak vitamina B8
Nedostatak vitamina B8 može prouzrokovati neke kožne bolesti, bolove u mišićima, pa čak i psihičke probleme. Pri nedostatku dovoljnih količina ovog vitamina, moždane funckije i pamćenje slabe.
Vitamin B8 utiče na razmenu materija i normalno formiranje kože i kose. Deficit vitamina B8 može prouzrokovati razdražljivost i promene raspoloženja.
Izvori vitamina B8
Vitamina B8 ima u bubrezima, jetri, mozgu, kvascu, mleku, jajima. MOže se naći u sledećim namirnicama: urme, limun, pomorandža, smokve, jagode, kupine, maline, grožđe, pečurke, žitarice, u jedinjenju sa inozit fosfornom kisleinom sa kalcijumom i magnezijumom, poznatijem kao fitin. važi izvori inzitola su i banane, smeđi pirinač, nerafinisanoj melasi.
Tabela namirnica koje sadrže vitamin B8
U 100 g proizvoda - količina vitamina B8 (mg):
pirinač - 450 mg,
pšenica - 370 mg,
pivski kvasac - 270 mg,
breskve - 210 mg,
sveži grašak - 162 mg,
suvo grožđe - 130 mg,
kajsije i kupus - 95 mg,
hleb od pšeničnog brašna, lubenica i jagode - 65 mg,
paradajz - 45 mg,
kokošje jaje - 33 mg.
