Kreatinin je otpadna materija koja se proizvodi tokom procesa mišićnog metabolizma. Kreatinin se dobija od kreatina, materija koja ima važnu ulogu u proizvodnji energije, koja je neophodna mišićima. Kreatinin se može sresti samo u skeletnim mišićima kojima je potreban.
Svakog dana se 2% kreatina pretvara u kreatinin. On se prenosi putem krvi do bubrega, koji ga filtriraju i eliminišu iz organizma putem urina. Kreatin, od kog se dobija kreatinin, je u stvari aminokiselina.
U prirodnom obliku se kreatin nalazi i kod svih kičmenjaka, a ne samo kod čoveka, i ima ulogu da pomaže dotok energije do nerava i mišića. Uloga kreatinina je povezana sa odvijanjem mišićnih kontrakcija.
Uloge kreatinina
Kreatinin ima veoma važne uloge, nezavisno od toga što predstavlja otpadnu materiju. On je veoma dobar pokazatelj stanja bubrega.
Kada su bubrežne funkcije ugrožene na bilo koji način, nivo kreatinina se povećava. Moguće je da osoba nema nikakvih problema, ali da se ispitivanjem ustanovi da bubrezi ne funkcionišu kako treba.
Normalan nio kreatina u krvi je oko 0.6 - 1.2 mg kod muškaraca, a kod žena je 0.5 - 1.1 mg. Mlađi muškarci sa većom mišićnom masom imaju više kreatinina u krvi, a stariji ljudi manje.
Izvori kreatinina
Osnovni prehrambeni izvori kreatinina za ljudski organizam jesu proizvodi od mesa. Povrće ne sadrži kreatinin, zato je potrebno da vegetarijanci dodatno uzimaju suplemente sa kreatininom, pa je čest slučaj da oni tim putem dobiju još veće doze od osoba koje konzumiraju meso.
Smatra se da zdrava osoba ovakav dodatak ishrani može unositi samo kratko, a i pravilno doziranje je dosta važno. Uprkos ovoj tvrdnji, nije u potpunosti utvrđeno da li unos na duge staze može prouzrokovati neke negativne efekte po organizam, ali je ovo pitanje i dalje ispituje.
Sve je veći broj sportista koji unose kreatinin putem dodataka ishrani. Samo 5 g kreatinina je isto kao kada se pojede oko 1 kg sirove teleće šnicle. Kreatinin povećava količinu adenozin trifosfata u mišićima, koji je ujedno i glavno gorivo za njihovo kretanje.
On se koristi za skupljanje energije i mišićne mase, ali je obavezno da se kreatinin uskladisa odgovarajućim režimom ishrane.
Kreatinin štiti mišiće od raspadanja za vreme intenzivnih i teških treninga. Trebalo bi imati na umu da osoba koja želi da unsi dodatni kreatinin treba da trenira najmanje godinu dana i da pritom strogo poštuje određene doze.
U nekim slučajevima je moguće da dođe do dehidratacije, koja se javlja nakon što je mišićima potrebna veća količina vode u poređenju sa ostalim delovima tela.
Dodaci sa kreatininom su još uvek predmet istraživanja, a ispituju se moguće koristi kreatinina u lečenju mušićnih i neuroloških oboljenja, srčane insufijencije, artritisa, Parkinsonove bolesti, itd.
Ispitivanja kreatinina
Količina kreatinina je pokazatelj stanja bubrega. Obično je nivo kreatinina postojan i ne podleže uticajima ishrane i fizičke aktivnosti osobe. Kod oštećenja bubrega ili njihovog nepravilnog rada se nivo kreatinina u krvi povećava, jer se ne može odvojiti od urina.
Ispitivanje kreatinina podrazumeva ustanovljavanje koliko se dobro kreatinin eliminiše iz bubrega. Takvo ispitivanje daje tačniju informaciju nego da se samo ispituje nivo kreatinina u organizmu.
Kako bi se ustanovio odnos ureje i kreatinina, treba se uzeti uzorak krvi. Njihov odnos pomaže da se ustanovi dijagnostika raznih problema, kao što je to npr. dehidratacija.
Sva ispitivanja se vrše kako bi se proverila funkcija bubrega, da li postojeći problem napreduje, a takođe se prate funkcije bubrega kod osoba koje konzumiraju lekove, koji mogu biti opasni za njih.
Kod ispitivanja kreatinina je potrebno da osoba pre toga nije radila teške vežbe ili da nije bila fizički aktivna 48 sati i, takođe, da nije konzumirala velike količine mesa. Davanje krvi za ove svrhe je bezopasno i bezbolno.
Nivoi kreatinina
Niske vrednosti kreatinina u krvi mogu biti pokazatelj male mišićne mase, koja može biti posledica starosti, mišićne distrofije, ishrane siromašne proteinima, oštećenja jetre i trudnoće.
Visok nivo kreatinina upućuje na oštećenje bubrega. Razna oboljenja bubrega mogu biti prouzrokovana kancerom, šokom, kamenjem u bubrezima, dehidratacijom, srčanom insufijencijom, gihtom, problemima sa mišićima, gigantizmom, akromelagijom.
