Leptin je peptidni hormon koji ima veoma važnu ulogu u regulisanju proizvodnje i trošenja energije u organizmu čoveka. On utiče na apetit i metabolizam. Naziv ovog hormona potiče iz starogrčkog, što znači "slab" i to nikako nije slučajan naziv, već zato što ovaj hormon ne samo što smanjuje apetit, već čini organizam čoveka aktivnijim, tako da troši više energije.
Leptin je otkriven 1994. godine, zahvaljujući ispitivanju u kome su istraživači ispitivali razloge gojaznosti kod određene vrste miševa. Naučnici su došli do zaključka da su ti miševi imali mutacije u genima, koji su odgovorni za sintezu leptina.
Pošto leptin potiskuje apetit, njegovo odsustvo kod miševa sa mutacijama je dovelo da oni nekontrolisnao jedu, čija je posledica, naravno, sama gojaznost.
Gen za leptin je poznat kao Ob(lep) gen i nalazi se u 7. hromozomu. Osnovni deo leptina koji cirkuliše ljudskim telom se proizvodi u masnom tkivu i samo minimalne količine se izlučuju iz epitelnih ćelija želuca i placente.
Kada jednom dospe u krv, leptin se transportuje do hipotalamusa u mozgu, gde stimuliše centar za sitost i zadovoljstvo. Količina leptina u telu se povećava kako se povećava masno tkivo u telu.
Koristi od leptina
Prva i najvažnija funkcija leptina jeste ta da potiskuje želju za konzumiranjem hrane, što ga čini odličnim saveznikom u borbi protiv suvipnih kilograma.
Leptin stimuliše sekreciju reproduktivnih i drugih hormona hipofize. On povišava temperaturu tela, tako da se na taj način troši više energije.
Leptin deluje protiv dva hormona koji su odgovorni za ishranu, a istovremeno pojačava efekte drugog hormona, koji potiskuje apetit - alfa MSH.
Pored doprinosa u kontrolisanju težine, leptin pozitivno deluje na niz drugih faktora u vezi sa zdravljem, koji su pritom uslovljeni godinama i pojavom starosti.
Od prvostepenog značaja je uticaj ovog hormona na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Srce poseduje receptore za leptin, koji utiču na njegovo pravilno funkcionisanje. Problemi sa funkcijama leptina predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, gomilanje naslaga u arterijama i ateroskleroze.
Osim toga, leptin učestvuje u pravilnom funkcionisanju trombocita i zgrušavanju krvi. Osobe sa leptinskom rezistentnošću imaju veće šanse za moždani udar, jer narušena funkcija leptina povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
Pošto leptin utiče i na funkcije insulina, problemi sa leptinom mogu biti uzrok insulinske rezistentnosti i dijabetesa tipa 2.
Budući da leptin ima najrazličitije funkcije u organizmu, u zadnje vreme je povećan interes specijalista i korisnika u pronalaženju načina za poboljšanje funkcija leptina i smanjenje njegove rezistentnosti.
Tu su uključeni razni predlozi u ishrani koji se zasnivaju na određenim dijetama, koje su usmerene direktno na funkcije leptina, promene u načinu života, koje podrazumevaju vežvanje i smanjenje vremena sedenja.
Rezistencija na leptin
Kod velikog broja ljudi je prisutna rezistencija na leptin. Te osobe imaju prekomernu težinu, kako bi uopšte imale visok nivo leptina u organizmu, a istovremeno su rezistentni na njegove efekte.
Glavni razlog rezistentnosti na leptin jeste visok nivo upala koje se dovode u vezu sa prekomernom težinom.
Osobe sa leptinskom rezistentnošću imaju simptome kao što je konstantna glad. Tako nedostatak funkcionalnosti leptina daje povećan apetit i jaku glad, usporen metabolizam i visok nivo glukoze.
