Fluor je mikroelement, koji je usko povezan sa zdravljem zuba i kostiju. On utiče na dentin i gleđ zuba i smatra se da u pravilno određenim dozama ima veliki značaj za sprečavanje nastanka karijesa.
Najveći izvor fluora je voda, ali čovek ga nabavlja još iz dodatka ishrani, paste za zube sa fluorom, kroz hranu.
U nekim zemljama on se dodaje u mleko, hleb i druge hranljive proizvode. Iako je tako rasprostranjen treba da se zna da preduziranje fluorom može da bude opasno za zdravlje, a kontrolisanje količine fluora koji se daje deci ima veliki značaj. Odatle treba izvući zaključak da je fluor koliko koristan toliko i štetan - posebno za najmlađe.
Mnogo je sporova, odnosno pitanja koliko je koristan fluora i da li je njegova šteta prevazišla više puta njegovu potencijalnu korist. Prema nekim specijalistima on nema konkretnih koristi za zube u kosti, a prema drugima on je neophodan, ali ne treba da se predozira.
Koristi od fluora
Uneti fluor putem pljuvačke dolazi do gleđi. On tamo dolazi unošenjem vode, kapi, tableta s fluorom ili hrane. Flour može da dođe i korišćenjem pasti za zube s flourom.
U kostima i zubnoj gleđi preovladava mineral formiran od kalcijuma i fosfora koje je nazvan hidroksiapatit. Pomoću floura ovaj mineral se pretvara u drugi mineral fluorapatit koji čini kosti i zube mnogo zdravijim i služi kao barijera protiv bakterija.
To je i osnovna uloga koju fluor igra. Pri nedovoljnom prisustvu fluora fluorapatit se pretvara obrnuto u hidroksiapatit i zbog toga gleđ postaje slabija. Tada ga bakterije u pljuvački i zubnim naslagama polako razgrađuju i formira se karijes.
Predoziranje fluorom
Predoziranje fluorom može da se desi na nekoliko načina. Na prvom mestu unošenjem kapi i tableta i na drugom - povišen unos sa vodom. Veoma retko može da se desi predoziranje fluorom iz hrane. Produženo predoziranje fluorom je veoma opasno jer može da dovede do opasnog stanja fluoroze.
Fluoroza predstavlja promenu u koštanoj strukturi, a kosti postaju slabije i lomljive, stanje poznato kao skeletna fluoroza. Drugi negativan efekat je fluoroza zubne gleđi koja dovodi do uništenja. Važno je da se zna da se zubi koji su zahvaćeni fluorozom veoma teško leče.
Fluoroza je ne samo estetski već i ozbiljan zdravstveni probelm, koji uopšte ne treba da bude podcenjen. U najlakšem obliku dentalna fluoroza se ogleda u belim i braon mrljama na krunici zuba.
Kod težih oblika zubi mogu potpuno da promene svoju boju, postau izuzetno krhki i neotporni, što vodi do brzog razvitka karijesa i uništenja brzo nakon bušenja. Fluoroza je uglavnom bolest kod dece u periodu razvoja zuba i ne leči se. Najugroženija su deca do četiri godina, ali rizik ostaje do osmogodišnjeg uzrasta.
Postoji niz tvrdnji da predoziranje fluorom može da napravi probleme sa plodnošću i čak kancerogena obolenja, ali Svetska zdravstvena organizacija je to odbacila. Ipak SZO izveštava o štetnom dejstvu na zube i kosti usled predoziranja. Iz tog razloga kako kod dece tako i kod odraslih treba biti pažljiv sa njegovim unosom.
Profilaktika sa fluorom
Dečiji zubi se mineralizuju u dve osnovne etape - pre i nakon što izrastu. Pre nego što niknu, primenjuje se endogena profilaktika, a dve godine nakon probijanja na svakom zubu se primenjuje egzogena profilaktika.
Endogena profilaktika se sastoji u unutrašnjem unosu fluora kroz hranu, tablete i vodu. Ona se primenjuje sa ciljem pune mineralizacije gleđi i obezbeđivanja visoke otpornosti zuba. Pod endogenom profilaktikom se podrazumeva ciljani unos fluora kroz dodatke ishrani, vodom obogaćenom fluorom i dr.
U periodu trudnoće ciljani unos fluora nosi realan rizik od predoziranja. On je opasan za plod, kod koga nije završena mineraliztacija mlečnih zuba. Period od rođenja deteta dok ne napuni 1 godinu je potpuno dovoljan za implementaciju endogene profilaktike zuba.
Egzogena profilaktika - predstavlja unošenje fluora direktno na zubnu gleđ kroz gelove, rastvore i paste za zube. Ova profilaktika se primenjuje kao lokalna zaštita nakon nicanja zuba.
Dozvoljene dnevne doze
Budući da su štetni efekti predoziranja fluorom veoma ozbiljni, važno je da se zna koja je preporučena dnevna doza. Za odrasle to je 2-4 mg fluora na dan. Za decu do tri godine dopustivo je 0, 8 mg, od 3 do 6 godina do 1 mg, a iznad desete godine dnevna doza ne treba da bude veća od 1, 3 mg.
Izvori fluora
Nekoliko je osnovnih izvora fluora. Na prvom mestu on može da se nabavi iz dodataka ishrani, dodatno obogaćenih fluorom. Pijaća voda je sledeći dobar izvor, ali nažalost upravo ona nosi najveći rizik od nesvesnog povećanja dnevnog maksimuma.
Pasta za zube i voda za usta su drugi izvori fluora. Tu je veoma važno pravilo da je za pranje zuba neophodna količina veličine jednog zrna graška. Manja deca treba da peru zube pod nadzorom odraslih jer postoji opasnost od gutanja.
