Arginin je veoma važna aminokiselina, koju organizam može samostalno sintetisati. Ona u ljudskom organizmu postoji kao slobodna materija ili je deo nekih proteina.
Arginin je jedna od 20 najčešćih aminokiselina u prirodi. Prvi put je arginin izolovao Ernest Šulc, švajcarski hemičar, 1866. godine.
Koristi od arginina
Arginin je neophodan kako bi se ostvarili pojedini fiziološki procesi. Ovi procesi podrazumevaju lučenje hormona /najviše hormona rasta/, zaštitu imunog sistema i eliminaciju toksičnih materija iz tela. Arginin ima dobra antioksidantna svojstva, koja se ispoljavaju u smanjivanju oskidativnog stresa.
Arginin se pojavljuje kao prethodnik azot oksidu /koji uzrokuje raširenje krvnih zrnaca/, pa se zbog toga često koristi za poboljšanje i jačanje seksualnih funkcija.
Arginin je neophodan ljudima svih uzrasta. Deca, adolescenti, sportisti i osobe koje žele da smršaju, kao i najstariji, imaju najveće potrebe za ovom aminokiselinom.
Osobama koje imaju razne povrede arginin, takođe, može biti od velike koristi, jer se potreba za njime povećava kod oporavka od raznih telesnih povreda.
Arginin proširuje krvne sudove, pa na taj način povećava dotok krvi u određene delove tela. On je koristan i za osobe koje se aktivno bave sportom.
Arginin jača imuni sistem, pa na taj način omogućava sposrtistima da intenzivnije treniraju, a u isto vreme da izbegnu posledice preopterećenja.
Prema nekim ispitivanjima, arginin snižava visok krvni pritisak kod žena, koje imaju preeklampsiju. On se može koristiti i za lečenje artritisa. Osnova na kojoj se bazira ova tvrdnja jeste činjenica da je arginin važna komponenta u izgradnji kolagena, koji zajedno sa elastinom učestvuje u formiranju vezivnog tkiva.
Druga tvrdnja jeste da je arginin od velike koristi u borbi sa onkološkim oboljenjima. To je zahvaljujući aktivnosti ove aminokiseline da izaziva širenje timusa, koji proizvodi dodatne količine posebnih ćelija, koje se bore sa ćelijama raka.
Često se arginin preporučuje kao leu u borbi protiv disfunkcije jetre. On se može koristiti i kao dodatak ishrani kod masne degeneracije jetre i kod ciroze.
Postoji veliki broj ispitivanja koji svedoči o blagotvornom dejstvu arginina na organzam i na taj način ga održava mladim. To je zahvaljujući tome što arginin ima stimulativno dejstvo na hormon rasta.
Arginin potpomaže organizam da što duže sačuva energičnost i sposobnost za rad. Nije nimalo slučajno i to što je arginin poznat kao aminokiselina večne mladosti.
Arginin poboljšava moždane funkcije. On potpomaže aktivnost mozga i ubrzava obradu informacija.
Arginin smanjuje telesne masti, tako što sprečava da ih organizam usvoji putem hrane, a dodatno učestvuje u razgradnji masti za vreme treninga.
Izvori arginina
Glavni prirodni izvori arginina su lubenica, grašak, spanać, piletina i svinjetina, integralne namirnice, gotovo sve vrste orašastih plodova. Najveća količina arginina se može naći u kikirikiju.
Nedostatak arginina
Simptomi usled nedostatka arginina u telu jesu sporo zarastanje rana, konstipacija, slabost u mišićima, skupljanje masti oko jetre, opadanje kose, osipi kože, poremećaji u tolerantnosti na glukozu.
Štetnost arginina
Osobe koje imaju srčane probleme i psihička oboljenja bi trebalo da se konsultuju sa lekarom pre konzumacije dodataka ishrani koji sadrže arginin. U slučaju predoziranja argininom se mogu primetiti simptomi kao što su mučnine, dijareja i umor.
Nije utvrđena univerzalna doza. tokom prve sedmice je preporučljivo da se uzimaju male doze arginina. Vremenom se ustanovljava koja je optimalna individualna doza.
