Histidin je esencijalna aminokiselina, koja učestvuje u rastu i obnavljanju tkiva u ljudskom organizmu.
Histidin je od posebnog značaja za proizvodnju belih i crvenih krvnih zrnaca, a u isto vreme je odgovoran za reakcije imunog sistema kada se pojave alergije. On je neophodan za pravilan mentalni i fizički razvoj.
Histidin se smatra poluesencijalnom masnom kiselinom, jer odrasli ljudi obično mogu da proizvedu dovoljne količine ove aminokiseline, dok kod dece to nije slučaj.
Koristi od histidina
Najvažnija korist koju nosi histidin je njegovo učešće u proizvodnji belih i crvenih krvnih zrnaca i zaštita od alergija. Histidin pomaže imunom sistemu da reaguje kada telo oseća alergijsku reakciju.
On se smatra prethodnikom glutamina. Nivo histidina u organizmu bi trebalo da bude izbalansiran, a na taj način se obezbeđuje i dobro fizičko i psihičko zdravlje.
Balans histidina u telo ue usko povezan sa ravnotežom centralnog nervnog sistema. On deluje kao prirodni detoksikator, štiteći organizam od radijacije i teških metala.
Histidin potpomaže eliminaciju teških metala tako što stimuliše želudačne sokove, koji su neophodni za normlano varenje. Osim što je važan za varenje, on ima važnu ulogu u rastu, održavanju i obnavljanju tkiva.
Histidin je veoma važan i za održavanje seksulanih funkcija, jer se transformiše u histamin/materija, koja je neophodna za stimulisanje seksualnog uzbuđenja/.
Smatra se da histidin pozitivno utiče kod oboljenja slušnog nerva, alergija, anemije, reumatoidnog artritisa i drugih upalnih procesa u organizmu.
Pored toga, histidin kao aminokiselina ima ključnu ulogu u održavanju dobrog stanja kože, tako što pomaže u njenoj regeneraciji kod dermatitisa. On je prirodna zaštita od štetnih sunćevih zraka.
Izvori histidina
Kao i druge aminokiseline, histidin se nalazi u namirnicama koje su bogate proteinima, a tu spada meso, mlečni proizvodi, raž, pirinač, pšenica. Druge namirnice koje su bogate histidinom su protein soje, suncokretovo brašno i od kikirikija, bakalar, školjke, tunjevina, slačica, itd.
Unos histidina
Većini ljudi nije potreban dodatni unos histidina u vidu dodataka ishrani. U drugim slučajevima, optimalne doze nisu utvrđene. Većina ispitivanja u ovoj oblasti su odredila da to može biti između 1 i 8 grama dnevno.
Nedostatak histidina
Nedostatak aminokiseline u organizmu može dovesti do poremećaja u radu slušnog nerva, kao i do razvoja artritisa.
Prekomerne količine histidina u organizmu
Budući da je dokazan efekat histidina na centralni nervni sistem, u većim količinama bi on mogao da prouzrokuje psihičke poremećaje poput bipolarnog nervnog rastrojstva i nervoze.
Štetnost histidina
Kod zdravih osoba nisu primetne neželjene reakcije nakon konzumacije dodataka sa histidinom. Uprkos tome, osobe koje imaju probleme sa bubrezima ili jetrom ne bi trebalo da unose velike količine aminokiselina, a da se pre toga ne posavetuju sa lekarom. To važi i za osobe sa bipolarnim poremećajem.
Unos bilo koje aminokiseline može dovesti do disbalansa nivoa azota, a takođe da naruši Krebsov ciklus, zahvaljujući kome se eliminišu toksini iz jetre i bubrega.
