Transmasti

Margarin

Namirnice, koje su bogate transmastima su visokokalorične i predstavljaju opasnost za zdravlje čoveka. Bez sumnje, ove masti su siguran otrov, koji se nalazi u većini namirnica u prodavnicama.

ransizomeri su više masne kiseline koje se dobijaju zagrevanjem tečnih biljnih masti do visoke temperature, i to u prisustvu vodonika i katalizatora. To je proces, poznat kao hidrogenovanje.

Kao posledica hemijske reakcije, biljne masti postaju tvrde, kako se to dešava kod margarina. Što je jedno ulje više hidrogenirano, to je ono tvrđe na sobnoj temperaturi.

Masti, koje čovek unosi putem hrane, se dele u 3 grupe: zasićene, nezasićene i transmasti. Zasićene masti su životinjskog porekla, a u njihovoj strukturi nema dvostrukih veza, pa zbog toga su na sobnoj temperaturi tvrde.

Transmasti

Nezasićene masti, koje se nalaze u maslinovom ulju i suncokretovom ulju, imaju dvostruke veze u svojim molekulima i one su tečne na sobnoj temperaturi.

Štetnost transmasti

Naučno je dokazano da su transmasti štetne za zdravlje. One povećavaju nivo lošeg holesterola, a u isto vreme snižavaju nivo dobrog holesterola u krvi.

Ovaj dvostruki negativan efekat između ova dva holesterola je dvaput jači od efekta koji imaju životinjske masti.

Namirnice sa transmastima ne vode samo do povećanja kilograma, već i skladište telesne masti u oblasti stomaka. Masti u oblasti stomaka vode do povećanog rizika od kardiovaskularnih oboljenja.

Štetna hrana

Kod osoba koje previše konzumiraju transmasti se primećuje i veća insulinska rezistentnost, što može biti osnova za razvoj dijabetesa.

Transmasti opterećuju kardiovaskularni sistem toliko, da njihova zamena sa tečnim biljnim uljima bi smanjila do 30 00 smrtnih slučajeva godišnje, i to samo u SAD, kako je to prema podacima sa instituta u Harvardu.

Transmasti mogu prouzrokovati zapušenje krvnih sudova, dijabetes, da trahno povećaju krvni pritisak, a takođe predstavljaju ozbiljan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Ove masti su štetne čak i kada su u pitanju male doze. Bez ikakve sumnje, namirnice sa transmastima su veliki problem savremenog društva, zbog šteta i oboljenja koja prouzrokuju.

Namirnice sa transmastima

Hidrogenizovane masti

ko su ransmasti toliko štetne, zašto ih onda ima u velikom broju namirnica? Odgovor je vrlo jednostavan - one daju ukus i aromu hrani, jeftine su, prdužavaju rok trajanja. Glavni izvor transmasti u prerađenim namirnicama je hidrogenizovano ulje.

Drugi glavni izvori štetnih masti su čips, polugotove supe, keks, koncentrisani sosevi, napolitanke, bombone, kolači, torte, prženi krompir u lacnima brze hrane.

U prirodnom obliku se transmasti javljaju u mesnim i mlečnim proizvodima. Što je veći sadržaj masti u tim namirnicama, to je veći sadržaj i transmasti.

Regulisanje namirnica sa transmastima

Namirnice sa transmastima

U nekim američkim državama je zabranjeno da se u restoranima koriste transmasti u pripremi hrane. Evropska unija savetuje da se prisustvo transmasti u namirnicama naglasi, a takođe se zalaže za eventualnu zabranu veštačkih transmasti. Kada proveravate etiketu namirnice, nemojte samo proveravati da li ima hidrogenizovanih, več i delimično hidrogenizovanih masti.

Kod nas se transmasti dosta koriste, jer su jeftine i dugo traju. Ne postoji zakon koji iziskuje da se navode tačne količine transmasti koje se nalaze u namirnicama. Sa druge strane, one se često kriju pod nazivom - biljna ulja.

Zamena za transmasti

Transmasti treba da budu zamenjene namirnicama koje su spremljene sa maslinovim, suncokretovim, lanenim ili sojinim uljem. Maslinovo ulje je najkorisnije, jer je bogato mononezasićenim mastima. Hladno presovano ulje je veoma zdravo.

Sveukupno gledano, trebalo bi da se ograniči konzumacija prerađenih i prženih namirnica. Unos masti životinjskog porekla bi trebalo da se svede na minimum.

Prema Američkom društvu za srčane bolesti, konzumacija transmasti bi trebalo da bude svedena na manje od 1% od ukupnog unosa kalorija dnevno.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji