Svi znamo da se pri pravljenju slatka na kraju dodaje limunska kiselina. Tako to čitamo u receptima ili znamo od naših majki i baka. Ali da li ste se zapitali zašto je to tako?
Zašto se limunska kiselina dodaje u slatko
Limunska kiselina je dostupan i jeftin konzervans, zahvaljujući kome će se slatko duže očuvati bez gubitka ukusa. Na taj način se neće ušećeriti, a ni zgrudvati i pokvariti se. Prilikom kuvanja slatka na kraju treba dodati limunsku kiselinu. U suprotnom, postaje stvarno nametljivo kiselo.
Pogledajte koliko se limuntusa stavlja u slatko
Limunska kiselina u slatku se zaista može zameniti limunom – pola limuna na 1 kg voća/šećera ili 2 g limunske kiseline. Nije neophodno dodavati limunsku kiselinu u slatko, ali ponekad se ispostavi da je slatko sa njom ukusnije. Daje određeni ukus i kiselkastu notu, što je posebno važno za slatko od onog voća kod kojeg je sam ukus slabo izražen ili mu nedostaje kiselosti i previše je slatko.
Na primer, slatko od višnje - bez limunske kiseline, samo je slatkog ukusa, poput šećernog sirupa.
Limunska kiselina je, pak, sintetički proizvod i ne daje slatki specifični ukus limuna kao što je miris i poseban ukus limuna, koji može potisnuti glavni proizvod.
Sve u svemu, limunska kiselina je prilika da se bez mnogo truda popravi ukus i produži rok trajanja slatka i nije loša ideja.
Limunska kiselina najbolje deluje u slatku od jagoda ili breskve, na primer.
Pogledajte koliko se slatko kuva i zašto se uklanja pena sa slatka.
Komentari