Da bi naše telo funkcionisalo pravilno, ima potrebu za širokim spektrom vitamina i minerala, koji će osigurati rad svih organa i procesa u našem organizmu. Magnezijum, zajedno sa cinkom i manganom, je jedan od glavnih fakrora za ostvarivanje životno važnih koenzimskih reakcija. Može se reći da magnezijum ima izuzetnu važnost za održavanje zdravlja.
Ali često se u organizmu savremenog čoveka opaža deficit magnezijuma. Na prvom mestu to je zbog režima ishrane, koji se primenjuje u našem društvu. Praktično ljudi iz razvijenih zemanja ne unose dovoljno magnezijuma preko hrane. Važan faktor u tome je osetljivost magnezijuma na rafiniranje i termičku obradu, a takođe i upotreba veštačkih đubriva i insekticida, koji vode do promene nivoa magnezijuma u zemljištu i zasićenost biljne hrane ovim elementom.
Nedostatak magnezijuma se uočava kod bolesti gastrointestinalnog trakta kao što je Kronova bolest, česta dijareja i povraćanje, problemi sa bubrezima i dijabetes.
Prvi simptomi nedostatka magnezijuma su gubljenje apetita, mučnina, povraćanje, umor i slabost. Ako je deficit ustaljen, primećuju se i grčevi mišića, ukočenost, drhtavica, promene u ponašanju, spazam mišića, čak i promena srćanog ritma.
To može da se spreči, ukoliko se u dnevni meni uključe namirnice bogate magnezijumom. Među njima su zrnasta hrana, semena (laneno seme, seme susama, tahini od susama), orašasto voće (orasi, brazilski orah, lešnici i bademi). Veliku količonu magnezijuma sadrže i neke biljke i povrće, kao što su korijander, spanać, menta, bosiljak, tušt i td.
Za vreme trudnoće, posle težih napada dijareje ili dugog povraćanja, kao i kod jakih fizičkih napora, dobro je uzeti dodatnu količinu magnezijuma, koja ne trena da premašuje preporučenu dnevnu dozu.
Unos magnezijuma u onliku dodatka ishrani obavlja se na prazan stomak sa oko 200 ml vode. On može da se uzima i sa hranom, samo ako hrana nije bogata nerastvorljivim vlaknima, ftiatima i oksalatima. Magnezijum se najlakše usvaja ako je uzet zajedno sa vitaminom C ili vitaminom D, dok kalcijum, fosfor, gvozđe i bakar sprečavaju njegovo usvajanje.
