Mleko je tečnost koja se formira u mlečnim žlezdama sisara. Ovo je jedinstveni proizvod napravljen u prirodi, koji je namenjen samo i jedino za ishranu potomstva. Korišćenje kravljeg mleka u ishrani je široko rasprostranjeno u celom svetu.
Sveže kravlje mleko, koje je važan sastojak naše ishrane, dostupno je u različitim oblicima, a oni se razlikuju po količini masnoće u mleku. U prodavnicama se nudi mleko sa sadržajem mlečnih masti 0,1%, 1,5%, 2%, a ta mleka se određuju kao nisko masna mleka, kao i punomasno sveže mleko sa 3,5% masnoće.
U suštini, na masnoću svežeg mleka utiče niz faktora. Masnoća koju daju domaće krave kreće se u rasponu između 3,6-8,5%, dok recimo vrsta Džersi daje masnoću od 5,01 do 6,09%.
Masnoća kravljeg mleka zavisi i od perioda laktacije (tada se produkcija mleka smanjuje, a masnoća mleka se povećava), sezone i klime. U jesenjim i zimskim mesecima, kada se krave hrane koncetratima, masnoća se povećava, a tokom leta se smanjuje na račun količine mleka u obrnutoj srazmeri.
Ne tako mali uticaj na sastav mleka ima i klima. Spuštanje temperature vazduha za 10 stepeni dovodi do smanjenja procenta masnoće od 0,1-0,5%.
Interesantan podatak je da kada se krave koje žive na severu imaju više masnoće od krava koje žive u toplijim krajevima. Krave u Danskoj, naprimer, imaju 4,23% masnoće, dok se ona kod nas kreće u granicama 3,85-3,92%.
