Jedan od najvažnijih koraka kod mešenja testa je aktiviranje kvasca. Suprotno uvreženom mišljenu, da je samo sveži kvasac živ, a da suvi nije, u stvarnosti nema takve stvari koja se označava kao neživi kvasac.
Mnogi znaju da kvasac u stvari čine mikroorganizmi iz roda kvasnik gljivica, koji pod uticajem toplote izlaze iz sna i počinju da jedu ugljene hidrate u brašnu i šećeru. U ovom procesu oslobađaju ugljen-dioksid (CO2) i alkohol.
Pri niskim temperaturama, ovi mikroorganizmi spavaju, a kada se stave u toplu sredinu, koja je uz to i hrana za njih onda se bude. Suvi kvasac ima značajno duži rok trajanja, čuva se lakše i obično se ne meša prethodno u vodi i ne dodaje se šećer da se aktivira.
Ovaj je proces preporučljiv kada je u pitanju sirovi kvasac, jer će upravo on pokazati da li su mikroorganizni u kvascu živi i da li će testo moći da naraste. Kada promešate kvasac sa toplom vodom (ne vrućom) i šećerom, treba da uočite aktiviranje kvasca.
Ali kada se kvasac ne aktivira, ima nekoliko razloga za to. Na prvom mestu, možete sumnjati da kvasac nije skladišten pravilno i da su mikroorganizmi uginuli. U tom slučaju, nema smisla koristiti ovaj kvasac i najbolje je da ga bacite.
Drugi razlog da se kvasac ne aktivira može da leži u činjenici da ste stavili ili premalo ili previše šećera ili da ste dodali so. So je najveći neprijatelj kvasca. Ako se kvasac ne aktivira, možda je kriva i temperatura vode u kojoj ste kvasac rastvorili (previše hladna ili pretopla), kao i temperatura prostorije u kojoj se nalazi posuda sa kvascem.
