Spanać spada u najkorisnije lisnato povrće. Uprkos tome što je bio prisutan još na trpezama kineskih imperatora od VII do VIII veka, spanać u evropu i na evropske trpeze dolazi tek u XX veku. Za popularizaciju spanaća i korisnih osobina spanaća moramo da zahvalimo i junaku crtanih filmova Mornaru Popaju.
Spanać je bogat vitaminima i mikroelementima, kao što su vitamin A, vitamin B1, B6 i drugi, kao i velikoj količini folijeve kiseline. Zbog toga i stručnjaci za ishranu i dijetolozi kategorički izjavljuju da spanać treba da bude na našoj trpezi što je češće moguće.
Istraživanja, koja su sprovedena poslednjih godina, pokreću nova pitanja o tome da li je koristan sveži spanać.
Niz ljubitelja zdrave ishrane i života propoveda da se jede svež spanać u obliku raznih ukusnih salata sa spanaćem, jer smatraju da se na taj način u najvećoj meri čuvaju korisni sastojci koje spanać ima u sebi.
Ipak, skorašnja istraživanja pokazuju da sveži spanać nije toliko koristan i ne preporučuje se za konzumaciju. Redovna upotreba svežeg spanaća u ishrani može da ima kao posledicu formiranje kamena u bubregu. Krivac za to je oksalatna kiselina, koja se nalazi u spanaću.
Oksalatna kiselina ima sposobnost da se vezuje sa različitim mineralima u crevima čoveka i kao rezultat se stvaraju nerastvorljive soli ili takozvani oksalati.
Oksalatna kiselina ima i drugu neprijatnu osobinu - ona sprečava usvajanje korsinih elemenata kao što su gvožđe, vitamin A i kalcijum, kojih takođe ima u spanaću.
Čak i minimalna termička obrada, kao što je naprimer blanširani spanać, dovoljna je da se oksalatna kiselina razgradi.
Koliko su listovi spanaća krupniji i zeleniji, toliko je veće prisustvo oksalatne kiseline u njima. U sortama kao što su bejbi spanać, prisustvo ove kiseline je minimalno i zbog toga se ova vrsta može konzumirati i sirova, dok se tradicionalne vrste spanaća moraju podvrgnuti termičkoj obradi i pretvoreni u pire od spanaća, čorbu od spanaća sa pirinčem ili čak i kao ćuftice od spanaća.
