Kvasac se sastoji od jednoćelijskih mikroskopskih gljivica ili kvasa i u tom smislu, može da se kaže da je kvasac živi organizam. Najčešće se kvasac koristi za pripremu hleba i proizvoda od testa. Ali ne samo za to. Pored upotrebe u kulinarstvu, kvasac ima upotrebnu vrednost i u kozmetici, kao što je naprimer pivski kvasac sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda.
Kvasac, koji se stavlja u testo, je osnovni razlog da testo naraste. Ipak, prosto mešanje kvasca sa brašnom, kiselim ili svežim mlekom i drugim namirnicama neće dovesti do automatskog narastanja testa.
Kvasac ima potrebu za odgovarajućom sredinom, kako bi mogao da se razvija. Ćelije kvasa ili kvasca se hrane pre svega molekulima šećera, koje izvlače iz brašna. U procesu ishrane one pretvaraju ove šećere u ugljen dioksid i etanol. Upravo oslobođeni ugljen dioksid je razlog da se formiraju mini mehurići u testu, a to prouzrokuje njegov rast.
Ćelije kvasca se razmnožavaju veoma brzo i na taj način testo brzo raste i udvostručuje zapreminu. Za brži rast ćelija kvasca pomaže šećer, dok so i masnoća usporavaju proces narastanja testa.
Veoma važno za aktiviranje kvasca je i da voda ili mleko u kojima se kvasac rastvara budu topli. Kvasac može da bude svež - aktivan ili suv - neaktivan.
Onaj kvasac koji se koristi kod pečenja je živ i aktivan, a u zavisnosti od načina čuvanja može biti svež u kockama ili suvi u kesicama. U prodavnicama, kvasac se nudi u najrazličitijim pakovanjima, u skladu sa našim potrebama: kao svež, suvi ili tečni kvasac.
