Reč želatin ima francusko poreklo (gélatine). Želatin predstavlja providnu i bezbojnu supstancu, koja se lako lomi u suvom stanju. Želatin je prosta belančevina, koja se dobija kod hidrolize kolagena iz kostiju i hrskavica životinja, koje se kuvaju u vodi.
Dobijena tečnost ima sposobnost da zgušnjava i želira. Rastvara se u vodi ili drugim tečnostima na otprilike 42 stepena.
Na višim temperaturama, iznad 60 stepeni, želatin gubi svoja svojstva. U želatinu ima zamenjivih aminokiselina (glicina i prolina), a uopšte nema esencijalnih aminoskiselina.
Želatin ima osobinu da ojačava kosti, nokte i zglobove u organizmu. Konzumacija želatina je veoma korisna za ljude, jer može da dovede do smanjenja bolova u zglobovima, naročito u kolenima i da poboljša elastičnost kod aktivnih sportista.
Za domaće potrebe, želatin se obično nudi u obliku granula, listova ili u obliku praha. Koristi se kao sredstvo za želiranje, stabilizaciju ili kao sredstvo za zgušnjavanje džemova, kiselog mleka, raznih želea, deserata, bombona, krem sira, margarina, jabukovog sirćeta i soka od jabuka.
Želatin takođe ulazi u sastav mnogo dodataka ishrani, kao što su Vitamin B2, Riboflavin, L-opticink (Cink), Vitamin A.
