Kopriva je svima nama poznata još iz detinjstva, kao biljka koja je dosta neprijatna kada se dodirne i zadaje dosta bola. Najviše se može naći na mestima gde ima pepela, u malim udolinama, senovitim delovima bašte i u šumama gde raste kao korov.
Ovo divlje, ali jestivo lisnato povrće treba da se bere samo na onim mestima koja su dobro poznata i nisu zagađena. Od biljke se upotrebljavaju mladi listovi u obliku srca, pokriveni dlačicama koje žare. Kopriva se bere isključivo rukavicama, jer mravlja kiselina, koju kopriva sadrži, može da izazove neprijatan osećaj pečenja.
Najbolje vreme za branje koprive je od juna do avgusta. Kopriva sadrži i oksalnu kiselinu koja vezuje kalcijum.
Kopriva ima ogroman dijapazon lekovitih svojstava, poznata je još od davnina po lekovitosti i koristi se za lečenje rana, kao diuretik, za okrepljivanje, kao laksativ, za dodavanje vitamina, za izbacivanje sekreta, protiv konvulzija.
Kako bi kopriva bila dobra za jelo, treba da se očisti i opere.
Kako biste očistili koprivu, prvo treba da listove i vrhove koprive potopite u vrelu vodu, da ih ocedite i da ih na taj način priremite za termičku obradu cele ili iseckane na tračice.
U kulinarstvu se od koprive mogu pripremiti pirei, kaše, krem supe, pite.
