Aromatičan i bogat ukusom i karakterom, ruzmarin je jedan od najpopularnijih i najčešće upotrebljavanih začina u svetu kulinarstva. Za začinjavanje pečenog mesa, jagnjetine, svinjetine, ćuretine, ribe, pa čak i morskih plodova i povrća - on pruža neverovatan miris i čar mnogim jelima.
Dodaje se i u variva i u paprikaše, služi i za aromatizovanje ulja i maslinovog ulja. Čaj od ruzmarina je veoma koristan, zbog svoje sposobnosti da poboljša cirkulaciju, takođe umiruje i blagotvorno deluje na raspoloženje.
Kvaliteti ove lekovite biljke u kozmetici su besporno priznati i veliki broj ljudi ga koristi za pravljenje domaće kupke od ruzmarina za lice i telo i za efikasne maske za kosu koji regeneriše strukturu kose.
Iz tih razloga neprocenjivi ruzmarin je dostupna lekovita biljka koja je prisutna u svakom domu.
Za razliku od drugih začina, nakon sušenja ruzmarin gubi veoma malo od svoje arome. To ga čini veoma pogodnim za čuvanje i na duže vreme, zbog čega uvek možemo imati pri ruci aromatičnu grančicu koja će začiniti različita, nama omiljena jela.
Grančica ruzmarina služi i za dekoraciju, ali i kao mirisna aroma jela u kojima je korišćena.
Evo kako da osušite ruzmarin u domaćim uslovima:
1. Makazicama isecite grančice jednake dužine i po mogućnosti da su ravne, a ne savijene. Najbolji trenutak da ovo uradite je kasno ujutru, kada sunce isušilo noćnu rosu. Tvoj žbun ili ruzmarin u saksiji će veoma brzo izrasti na mestima gde je isečen.
2. Vežite drškice na dnu, tamo gde su isečene grane, praveći jedan ili nekoliko snopova u zavisnosti od količine koju spremate za sušenje.
- u snopu sakupite po 8 grančica;
- koristite barem 40 cm konpca, kojim jednim krajem vezujete grančice, a drugi kraj možete zakačiti na odgovarajuće mesto;
- Možete koristiti gumicu za zatezanje snopa i da kasnije na njega pričvrstite konopac;
3. Okačite snop sa ruzmarinom da se suši na hladnom i suvom mestu koje je dobro provetreno.
Preporučuje se da ga ne ostavljate na otvorenom, kako biste ga zaštitili od nepovoljnih vremenskih uslova, kao što su vlaga i direktna sunčeva svetlost, a i da ne bi izgubio aromu.
Ako grančice prekrijete papirnom kesom papirne ambalaže (bež smeđe, bez mastila ili plastificiranih), ponovo ćete sprečiti ne samo doseg svetlosti kaja bo ubila boju začina, nego će sprečiti i lepljenje čestica prašine. Ako izaberete ovaj način, obavezno probušite rupice u kesama, kako grane ne bi uvenul i da ima dovoljno vazduha.
4. Razmeštajte i prevrćite snopčiće i cele snopove svakog dana ili tokom dana, kako bi se ravnomerno osušili.
Shvatićete kada je ruzmarin dobro osušen - kada drškice i listići budu lomljivi prilikom savijanja. Ovaj prirodni proces sušenja traje oko 2 nedelje.
Možete probati i na drugi način. On se sastoji od istezanja fine mreže na trupcima ili blokovima drugog materijala. Cilj je da nije čvrsto na zemlji, kako bi vazduh odozdo slobodno cirkulisao tokom procesa sušenja. Ovde takođe treba da držite ruzmarin daleko od vlage i direktne sunčeve svetlosti.
5. Ako nemate strpljenja da sačekate prirodni proces sušenja ruzmarina, koristite uređaj za dehidrataciju hranljivih proizvoda, podešavajući ih na 35 stepeni.
U običnoj rerni takođe možete da osušite biljku. Za taj cilj operite grančice, iscedite i osušite. Isecite ih na manje snopove i poređajte tako da budu na rastojanju u tepsiju, obloženoj papirom za pečenje. Sušite na minimalnoj temperaturi od 2 do 4 sata. Nakon drugog sata neprestano nadgledajte i proveravajte da li je vlaga isparila i da li se grančice lope prilikom savijanja.
6. Gotov osušeni začin ruzmarin stavite u papirnu kesu i odvojte listiće od drške. Prebacite u hermetički zatvorenu posudu i čuvajte na suvom, hladnom i senovitom mestu.
