Griz se dobija mlevenjem pšenice ili kukuruza, kada se tokom mlevenja dobija pšenični griz ili kukuruzni griz. Kod nas se griz često koristi u kulinarstvu.
Od njega se pripremaju različite vrste hleba, kolači sa grizom, kaše sa grizom, kao i testenine, kuskus, špagete i druge proizvode od testa. Čak i omiljeni ašure je nemoguće zamisliti bez učešća griza.
Griz je bogat hranjljivim materijama, vitaminima i mikroelementima. jedna porcija halve od griza će vam dopuniti rezerve vitamina B1 (tiamin), vitamina B2 (riboflavin), Niacina (vitamin B3 ili RR), vitamina B5 (panteonska kiselina), Vitamina B6 (pirodoksin), folijeve kiseline (vitamin B9).
Griz ima sposobnost da uveća svoju zapreminu nekoliko puta za vreme kulinarske obrade. Kod pripreme kaša, griz se kuva, dok se kod pripreme deserata koristi sirov, kako bi upio vlagu tokom pečenja.
Kod pripreme kaša sa grizom, najviše prilikom pripreme mleka sa grizom, od posebne važnosti je da griz bude skuvan tačno koliko treba, jer u suprotnom slučaju rizikujete da kaša bude tvrda i neprijatnog ukusa. Obično se griz dodaje u vodu ili sveže mleko koji već ključaju u tankom mlazu.
Griz treba da se meša svo vreme dok se kuva, jer će inače kaša biti u grudvicama. Obično je vreme kuvanja oko 5-7 minuta, a nakon tog vremena griz postaje tvrd i žilav.
