Kivi je malo slatko voće neverovatnog ukusa. On je pun hranjljivih materija kao što su vitamin C, vitamin K, vitamin E, folatima i kalijumom. Kivi takođe sadrži mnogo antioksidanasa i dobar je izvor vlakana.
Malo crno seme kivija je jestivo, a tvrda braon kora je čak zdravija i od pulpe, uprkos tome što mnogi ipak više vole da oljušte kivi pre jela.
Kivi je bogat vitaminima
Dva srednjo velika ploda kivija pokrivaju 230% od preporučenog dnevnog unosa vitamina C, a to je dva puta više tog vitamina nego u pomorandži. Vitamin C stimuliše imuni sistem, pomaže u savladavanju stresa i usporava procese vezane za starenje. Kao dopuna, vitamin C poboljšava usvajanje gvožđa i brže zarastanje rana.
Kivi sadrži i jedinstveni oblik vitamina E bez masnoća, koji kao potencijalni antioksidant snižava nivo holesterola i ojačava imuni sistem čoveka.
Kivi - izvor serotonina
Bogat sadržaj serotonina u kiviju čini ovo voće veoma korisnim za sistem za varenje i srce i krvne sudove.
Serotonin poboljšava pamćenje, raspoloženje, stimuliše prijem informacija, normalizuje apetit. Dodatno, serotonin kvalitativno i kvantitativno poboljšava san, a istovremeno doprinosi bržem i buđenju bez problema.
Kivi sadrži magnezijum i kalijum
Dva kivija sadrže približno 30 mg magnezijuma, elementa koji je životno važan za funkcionisanje živaca i mišića. Kivi je takođe bogat kalijumom - u njemu ga ima dva puta više u odnosu na bananu.
Redovna konzumacija kivija normalizuje pritisak, smanjuje rizik od udara, formiranje kamena u bubrezima, a takođe pomaže kod sprečavanja pojave osteoporoze i oboljenja srca i krvnih sudova.
Jedan kivi za doručak je isto toliko efikasan, kao i aspirin za razređivanje krvi, ali kivi nema neželjenih efekata i mnogo je zdraviji.
