Pečurka škripavac (Polyporus squamosus) predstavlja vrstu gljiva roda Basidiomycota, poznat još i pod nazivom ljuskavi rupičar. U Rusiji je poznata kao трутовик чешуйчатый, u Francuskoj kao Polypore écailleux, a u Nemačkoj se naziva schuppige porling. Engleski naziv pečurke je dryad’s saddle. Ona pripada rodu Polyporus, koji je deo porodice Polyporaceae.
Pečurka interesantnog imena se odlikuje bubrežastim klobukom, koji je obično poljosnat i žućkast. Pokrivena je braonkastim ljuspama. U početku su mekaniog mesnatog dela, koji vremenom postaje žilaviji. Kod ove vrste je interesantno da se stručak nalazi sa strane u odnosu na kapicu. Obojen je bledo žuto, a tokom vremena dobija tamne nijanse na nekim mestima. Zalepljen je za drvo.
U suštini to je jedna od karakteristika škripavaca - nalazi se se na delovima drveća. On raste na listopadnom drveću i može da se vidi u šumovitim predelima i baštama. Pronađena je kako na živom tako i na mrtvom drveću. Obično se javlja tokom prolećnih meseci i nestaje kad počne da biva hladnije. Raste u Severnoj Americi, Aziji, Australiji i Evropi. Ima podataka da se u Bugarskoj sreće na Staroj planini, u Srednjoj gori i oko sela Kokaljane.
Skupljanje škripavca
Kako što već znamo, škripavac se sreće pre svega u listopadnim šumama. Ona može da se vidi tokom prolećnih i jesenjih meseci da štrči iz nekog panja ili živog drveta. Sreće se povremeno i na granju. Obično se pečurke pojavljuju nakon što je palo mnogo kiše. Škripavac se lako raspoznaje po svojoj boji i prema iskusnim pečurkarima ne postoje dvojnici. Kada berete škripavac, treba da imate u vidu njegov uzrast.
Pobrinite se da birate mlade primerke kod kojih je meso krhko i meko. Vremenom postaje žilavo i čak tvrdo. Prepoznaćete starije pečurke i po tome što je kod njih stabljika u osnovi dobila skoro crvenu boju. Inače stare pečurke postaju toliko tvrde da mogu da se koriste kao suveniri jer su efektne. Mogu da izdrže celu godinu da se ne raspadnu.
Kuvanje škripavca
Škripavac ima fantastičan ukus. On donosi delikatnu kiselu notu i ima prijatan karakterističan miris koji ga pretvara u mnogima omiljenu pečurku. Uspešno se primenjuje u različitim receptima gde je potrebno mariniranje, prženje, pohovanje ili kuvanje.
Idealni začini za njega su biber, mirođija, beli luk, peršun, bosiljak, aleva paprika. Na taj način su paprikaši, supe i salate sa njim ukusnije i nezaboravne svakom gastronomu. Tvrdi se da po ukusu njegovo meso prevazilazi čak ono od kultivisane bukovače.
Kao svaki hranljivi proizvod i škripavac ima svoje posebnosti kod pripreme. Na prvom mestu uvek koristite sveže pečurke. Izbegavajte da koristite škripavce koji su bili otkinuti pre više od 24 sata.
Ne zaboravite da pri pripremi specijaliteta sa škripavcem da koristite samo meki deo pečurke. Operite dobro meso, ali ne ostavljate pečurke da se natapaju dugo u vodi jer će se to neprijatno odraziti na njihov izgled. Znajte takođe, da pečurke puštaju dosta tečnosti pri kuvanju i to takođe treba da se ima u vidu pri njihovom stavljanju u odgovarajuće jelo. Razume se, možete se izboriti sa tim problemom, stavljajući ih na kratko u rernu, zagrejanu na oko 40 stepeni.
Imajte u vidu da škripavac ima pore koje upijaju dosta masnoće. Velikom broju potrošača to ne predstavlja bog zna kakav problem, ali ako želite da ograničite količinu masnoće u svome meniju, možete da primenite neku od starih kulinarskih tehnika. Kad pržite meso Polyporus squamosus nakon toga nije loša ideja da ga stavite preko sloja kuhinjskog ubrusa, da se oslobodi upijenog maslinovog ulja ili ulja.
Predlažemo vam recept za zdravu salatu sa škripavcem koja je mnogo laka za pravljenje.
Neophodni sastojci: 1 glavica luka, 2 šaragrepe, 500 g škripavca, 3 paradajza, 1 struk mirođije, maslinovo ulje, so, biber, sok od limuna.
Način pripreme: Očistimo pečurke i operemo ih pod tekućom vodom. Isečemo ih na krupne parčiće i stavimo da vru u šerpi s posoljenom vodom. Kad voda počne da vri odstranimo penu pažljivo. Kuvamo pečurke oko pola sata, nakon čega ih isperemo hladnom vodom i stavljamo u posudu. Narendamo šargarepe i usitnimo luk i paradajz, kao i mirođiju i peršun. Sastojci se stavljaju u pečurke. Dodaju se začini i salata se meša.
Koristi od škripavca
Škripavac osim kao hranljivi proizvod i suvenir, može da se koristi i kao sastojak nekih medicinskih preparata. Oni se koriste kod različitih trovanja. Ova vrsta pečurke se koristi od davnina u narodnoj medicini nekih naroda. On ulazi u sastav melema protiv kožnih upala i gljivica na noktima.
Komentari