Vrbovača /Laetiporus sulphureus/ je vrsta Basidiomycota gljive. Pripada porodici Polyporaceae. Kod ovih pečuraka telo može biti prošarano raznim bojama, a najčešće su to žuta ili narandžasta. Vrbovača je najviše rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi. Engleski nazivi za ovu pečurku su Chicken of the woods i Sulphur shelf. U Nemačkoj je Schwefelporling, a u Rusiji je poznata kao Tрутовик серно-желтый. Kod nas se drugačije zove i šumsko pile, žuti hleb i vrbovača.
Plodište pečurke je oblo, širine oko 35-40 cm, žućkasto, blago povijeno. Kod starijih pečurki je obično prekriveno brašnastim slojem. Zanimljivo za ovu vrstu pečurke je što se posebna tela pečurki međusobno povezuju. Cevčice su duge oko 4-5 mm. Imaju žutu boju i spojene su sa mesnatim delom.
Kada pečurka dostigne određenu starost, ona polako počinje da luči specifičnu tečnost. Meso vrbovače ima prijatan miris. Takođe ima i specifičan, pritom nimalo nametljiv, kiselkast ukus. Meso kod mlađih pečurki je sočno i meko, ali vremenom postaje tvrđe. Stručak je bele boje.
Branje i čuvanje vrbovače
Branje pečuraka je zanimanje, koje je veoma prijatno ali ipak treba da se pečurke beru uz pratnju iskusnih pečurkara. Iskusni berači gljiva znaju da Laetiporus sulphureus se može naći najviše u listopadnim šumama. Ponekada ove pečurke rastu i u zimzelenim šumama. Šumsko pile raste kako na živom, tako i na mrtvom listopadnom drveću.
Najveći broj vrsta vrbovače se može naći tokom prolećnih meseci, iako nije isključeno da se vrbovače mogu naći i tokom jeseni. Obično se može sresti u velikom broju na jednom mestu. Često se dešava da šumsko pile raste na određenom drvetu i po nekoliko godina. Kada berete Laetiporus sulphureus, trebalo bi da obratite pažnju na starost pečurke, budući da što je pečurka starija, to je manje pogodna za konzumaciju.
Obično je kod starijih primeraka meso žilavije i tvrdo na dodir, a šešir je blede boje. Smatra se da se žuti hleb retko može pomešati sa drugom vrstom gljiva. ali ipak treba biti oprezan.
Kada je reč o čuvanju vrbovače, ova vrsta pečurke je u velikoj prednosti u odnosu na ostale vrste. Po pravilu, pečurke ne treba dugo čuvati, ako nisu obrađene na neki način, jer tako gube svež izgled za veoma kratko vreme. Međutim, vrbovača se može čuvati više od 24 sata, a da se ne stavi u frižider.
Vrbovača u kulinarstvu
Vrbovača ima široku primenu u kuhinji. Kao što smo već spomenuli, za kulinarsku obradu se koriste mlađe Laetiporus sulphureus. Pojedinci se čak usuđuju da jedu i starije primerke, kod kojih meso još uvek nije postalo previše tvrdo. Meso mlađih pečuraka je sočno, blagog kiselkastog ukusa i prijatnog mirisa.
U vegetarijanskoj kuhinji se mlade pečurke koriste kao zamena za pileće meso. Kada se spremi sa određenim začinima, meso vrbovače u velikoj meri podseća na životinjsko meso, pa je to ralog da se u pojedinim zemljama ova pečurka naziva i - šumsko pile.
Vrbovača je odlična za prženje, mariniranje, kuvanje i pohovanje. Od nje se mogu spremiti razni specijaliteti, gde se kao začini najčešće koriste ruzmarin, majčina dušica, biber i šafran.
Predlažemo vam recept za salatu sa vrbovačom, koja je ujedno i dijetetska.
Potrebni sastojci: 400 g vrbovače, 2 kašike ceđenog kiselog mleka, 2 struka mladog luka, 3 kuvana krompira, 1 struk mirođije, maslinovo ulje, sok od limuna, biber, so.
Način pripreme: Mlade pečurke vrbovače očistite i operite. Krupno iseckajte i kuvajte oko sat vremena u posoljenoj vodi. Zatim ih operite hladnom vodom i ostavite da s eocede. U međuvremenu krompir isecite na kockice i sitno iseckajte mladi luk i mirođiju. Sve iseckane sastojke pomešajte u velikoj činiji i dodajte ceđeno mleko i začine. Salatu promešajte i poslužite. Po želji, možete dodati i crne masline.
Koristi od vrbovače
Vrbovača ima dosta koristi za ljudski organizam. Dokazano je da je ona dobar izvor vlakana, proteina, vitamina C, vitamina B, vitamina D i vitamina K. Vrbovača je korisna i u medicini, budući da je neophodna za proizvodnju pojedinih vrsta lekova. Ona sadrži veliki broj korisnih materija koje pozitivno utiču na probleme sa jetrom i žuči.
Ove pečurke blagotvorno deluju i kod problema sa organima za disanje. Ponekada se i šumsko pile koristi za lečenje tuberkoloze. Kako pojedini specijalisti tvrde, konzumacija ove vrste pečurki potpomaže u smanjenju prekomerne težine. Samo dve šolje ove pečurke ima jedva 30 kalorija.
Štetnost vrbovače
Vrbovača je najštetnija po drvo na kome raste. Ona škodi kori drveta, pa čak i kod živog drveća. Specijalisti još uvek nisu sigurni da li se ova pečurka pojavljuje kao parazit na drvetu ili ne.
Što se tiče zdravlja čoveka, ova pečurka može biti štetna ako je osoba alergična na nju. Ako pojedinac nije probao pečurku ranije, prvi put je preporučljivo da se konzumira samo malo. Kod alergijskih reakcija se primeđuju problemi sa varenjem, halucinacije, mučnine, itd.
Komentari