Mandragora /Mandragora/je rod skrivenosemenica, koje pripadaju porodici krompira. Ovaj rod obuhvata nekoliko vrsta, koje su raspropstranjene na površini Mediterana, Himalaja i nekih delova Azije. Naziv proističe od grčkih reči - "mandra" - obor i "agauros" - štetan.
Madragora dostiže visinu do 30 cm i ima jak miris. Listovi ove biljke su meki i okrugli, formiraju krug oko stabiljke. Cvetovi podsećaju na loptice, koje su sačinjene od 5 latica. Mogu biti plavi, bledozeleni ili ljubičasti. Madrgagora cveta u proleće. Korenje je spolja braon, a unutra bele boje. Tokom godina može dostići dužinu 60-80 cm.
Sastav madragore
Korenje madragore sadrži psihoaktivne alkaloide. Pored alkaloida, ova biljka je bogata i drugim patogenim jedinjenjima. Sadrži atropin i skopolamin /prvi serum istine/. U teoriji, ove materije su veoam opasne, pa čak i smrtonosne.
Istorija madragore
Madragora se smatra jednom od najjačih biljaka kada je okultizam u pitanju. Mandragota privlači pažnju mnogih magova, pre svega zbog svog korenja koje ima oblik čoveka. Postoji muđki i ženski koren madragore, zavisno od toga na koji pol podseća.
U drevnim vremenima se smatralo da mandragora može ubiti čoveka. Kada joj se izvadi koren, smatralo se da on može ući u svest čoveka jakim krikom. Drevni Arapi su verovali da je koren madragore bio u vlasništvu demona. Drevni Grci su smatrali da je pomoću soka od ove biljka Kirka preobratila saputnike Odiseja u prasiće.
Drugo verovanje o mandragori, koje potiče iz srednjeg veka, glasi da su veštice brale ovu magičnu biljku noću kod mesta gde su se besili prestupnici, pa su zatim prale korenje vinom, uvijale ga u pamuk i svilu, hranili hlebom, koji su krale u crkvama za vreme pričešća. Na kraju su koren nosile samom đavolu.
Halucinogene materije u madragori se aktiviraju kada se utrljaju u kožu i stignu do krvotoka. To se nekim delom može objasniti zašto su veštice padale u trans i umišljale da lete na metlama i drugim predmetima.
Madragora se koristila kao sastojak za ljubavne eliksire. Koren biljke se koristio i kao sredstvo za zaštitu od magije. Smatra se da se sa madragorom može napraviti jaka amajlija za dobijanje para.
U jednom drevnom rukopicu je madragora predstavljena kao drvo sa kojeg su Adam i Eva otkinuli zabranjeno voće. U Starom zavetu se madragora sreće i pod nazivom "jabuka ljubavi".
Odabir i čuvanje madragore
Korenje madragore ljudskog oblika se gotovo i ne može naći. U Evropi je ovu biljku teško naći, osim ako se ne gaji u nekim baštama ili staklenicima. Kod nas se madragora ne može nači, a možda se može kupiti u nekim prodavnicama namenjenim okultizmu, ali cena je veoma visoka. Koren madragore se prodaje presovan ili u vidu tinkture.
Upotreba mandragore
Još su Asirci koristili madragoru kao sredstvo za spavanje i uklanjanje bola. Hipokrat je smatrao da su male doze madragore efikasan ek protiv depresije i strahova. Smatra se da je madragora moćan afrodizijak, koja daje veliku seksualnu moć.
Razni izvori opsijuju mnogobrojne načine za korišćenje mandragore. Sok od mandragore se dobija od listova, plosova ili stabiljke.
Savremena upotreba madragore se uglavnom povezuje sa vudu verovanjima. Koristi se u raznim uljima, čajevima, amajlijama.
Štetnost madragore
Kao i kod većine biljaka, tako i kod mandragore, predoziranje može dovesti do neprijatnih posledica po zdravlje. Simptomi su mučnine, grčevi, pospanost, slabost mišića, halucinacije. Nisu isključene i pojave kome, gubitak pamćenja, pa čak i smrt. Zbog nabrojanih negativnih posledica, eksperimentisanje sa ovom biljkom se nikako ne preporučuje.
Komentari