Hrast /Quercus/ je rod listopadnog i zimzelenog drveća, skrivenosemenica, ređe žbunja, iz porodice bukvi (Fagaceae). U rodu je opisano oko 600 vrsta koje se nalaze u mnogim delovima sveta. Rod obuhvata i listopadne vrste drveća i neko žbunje. Neki od njih su zimzeleni, a drugi - sa lišćem koje opada u jesen.
Vrste drveća iz roda dostižu impresivne veličine. Odlikuje ih široka, kompaktna ili raširena kruna. Seme ovih biljaka sazreva za šest do osamnaest meseci. Hrastovi imaju plodove tipa oraha. Kod nas su poznati kao žir.
Vrste hrasta
Rod hrasta obuhvata oko šest stotina vrsta biljaka. Na našim prostorima ih, međutim, ima petnaestak, među kojima su najpopularniji letnji, zimski i dlakavi hrast, poznat po svojoj lekovitosti.
Ljetni hrast (Quercus robur), poznat i kao obični hrast ili hrast lužnjak, je listopadno drvo visoko do 35 metara. Pod povoljnim uslovima, ove biljke žive stotinama godina. Listovi letnjeg hrasta, lužnjaka su nareckani, obrnuto jajoliki, dužine između šest i petnaest centimetara. Glatki su i obojeni zelenom bojom. Plodovi letnjeg hrasta /žir/ počinju da opadaju u jesenjim mesecima.
Vrlo često ih jedu divlje svinje. Prema botaničarima, postoje dve sorte letnjeg hrasta - lužnjaka - rani i kasni. Prvom lišće počinje da lista u aprilu i sa početkom zime opada. Kod kasne sorte listanje se odvija kasnije, ali listovi mladih stabala ostaju na stablu i tokom zimskih meseci. Lužnjak raste u grupama i najčešće se može videti u nizinama.
Zimski hrast /Quercus petraea/ili kitnjak, gorun, brdnjak, kako se sve kod nas zove, je listopadno drvo koje se nalazi u predplaninskim i planinskim oblastima do 1500 metara nadmorske visine. Ima ga u Evropi, na Kavkazu i u Maloj Aziji. Drvo je poznato i kao kameni hrast i hrast kitnjak. Zimski hrast dostiže visinu od četrdeset metara. Ima zaobljenu krunu i žir specifičnog oblika.
Quercus pubescens je takođe poznat kao beli hrast ili medunac. To je listopadna biljka visine do dvadeset metara. Raste na južnim suvim, kamenitim padinama. Najčešće se sreće u Evropi i jugozapadnoj Aziji. Dlakavi hrast se odlikuje promenljivim oblikom i veličinom listova i kitnjastim žirom.
Sastav hrasta
Biljke iz roda hrasta su izvor tanina. Takođe sadrže elaginsku kiselinu, galnu kiselinu, smole, proteine, ugljene hidrate, katehine i drugo. Mnoge vrste hrasta sadrže i do dvadeset posto tanina, a u mediteranskim sortama količina ove supstance je još veća. Takođe je poznato da je kora dlakavog hrasta bogata kalcijumom, gvožđem, cinkom i vitaminom B 12.
Sakupljanje hrastove kore
U medicinske svrhe koristi se kora mladih hrastova, čiji prečnik ne prelazi deset centimetara. Druga opcija je korišćenje mladih grančica. Kora se ljušti tokom prolećnih meseci, a za to se na njoj mora napraviti više rezova / horizontalno i vertikalno /. Zatim se ljušti ili uklanja laganim tapkanjem.
Oljušteni deo drveta ostavlja se na suncu da se osuši. Može se sušiti i u hladu, pod uslovom da vlažnost nije previsoka. Hrastova kora se takođe može dobiti od nedavno posečenih mladica.
Osušeni delovi biljke su spolja glatki i sjajni, sivi, a iznutra žućkasti. Kada ih koristite, osetićete malo gorak ukus u ustima.
Koristi od hrasta
Hrast spada u grupu drveća koje imaju lekovito dejstvo na izuzetno širok spektar bolesti. Kora letnjeg, zimskog i belog hrasta deluje antiseptički, antiinflamatorno, zaceljuje, zateže, tonizira, okrepljuje. Zbog toga se koristi i za unutrašnji i za spoljašnji tretman. Hrast ima dokazano dejstvo kod anemije, upale disajnih puteva, ženskih tegoba i drugih problema.
Narodni iscelitelji preporučuju čajeve od hrastove kore kod dijareje, upale usne duplje, lošeg zadaha, dizenterije, malarije, glista, dijareje, ispljuvka ili povraćanja krvi. Iskustvo je pokazalo da je hrast efikasan čak i kod upale bešike, produženih i obilnih menstruacija, belog pranja, bolnih menstruacija, gonoreje.
Hrastova kora povoljno deluje na gliste, žgaravicu, bronhitis, kašalj. Kuvani čajevi od ove biljke koriste se za hemoroide, krvarenja, opekotine, obolele zube, groznicu, gušavost, razne kožne bolesti. Takođe pomažu u sprečavanju bakterijskih i virusnih infekcija. Čajevi od belog hrasta takođe se mogu koristiti kao sredstvo za čišćenje.
Pošto je drvo običnog hrasta izvor tanina, ono se preferira u proizvodnji buradi. Vina koja se čuvaju u ovim posudama se tada odlikuju veoma bogatom i prijatnom aromom.
Hrastovo drvo se široko koristi u proizvodnji nameštaja. Hrastov materijal je relativno lak za obradu, a dobijene strukture su jake, lepe i nepropusne za tečnosti.
Narodna medicina i hrast
Hrast je dobro poznat u narodnoj medicini i koristi se u brojnim čajevima i ekstraktima, ponekad čak i u kombinaciji sa drugim biljem za još veću efikasnost.
Za hemoroide može se pripremiti mešavina od 250 grama mlevene hrastove kore. Kuva se pola sata u dva litra vode. Zatim se može koristiti za ispiranje ili se tečnost može dodati u vodu za kupanje.
U slučaju belog pranja, možete naneti odvarak od hrasta. U tu svrhu prvo se pravi mešavina hrastove kore, imele i kamilice. Uzmite dve supene kašike i ostavite da odstoji dvadeset minuta. Tečnost se zatim filtrira i koristi za ispiranje.
Za istu zdravstvenu tegobu narodni iscelitelji nude i čaj od hrastovine. Da biste ga pripremili, prvo ćete morati da pripremite mešavinu hrastove kore, bele imele, kamilice i lišća oraha. Uzmite dve supene kašike mešavine. Biljna mešavina se kuva pet minuta u pola litra vode, zatim ohladi i procedi. Pijte smešu dva puta dnevno.
Štete od hrasta
Ako želite da iskoristite lekovita svojstva hrasta, nemojte početi samolečenje bez konsultacije sa specijalistom. Koru belog hrasta ne bi trebalo da piju ljudi koji su alergični na aspirin. Upotreba biljaka ove vrste se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.
Imajte na umu da velike doze kore mogu izazvati povraćanje. Takođe imajte na umu da su hrastovo lišće i žir u velikim količinama toksični za ovce, konje i koze i mogu izazvati dijareju, zatvor, krvarenje kod stoke.
