Grab /Carpinus/ je vrsta listopadnog drveta iz porodice breza /Betulaceae/, sastoji se od preko 30 vrsta. Grabovi se sreću u Aziji, Severnoj Americi i Evorpi.
Vrste graba
Obični grab /Carpinus betulus/ je listopadno drvo sa širokim listovima i jako razvijenim korenom. l ova vrsta ima pravo stablo, sive, neraspuknute kore. Karakteristična za ovu vrstu je dobro razvijena krošnja. Listovi biljke su prosti, jajastog oblika. Dostižu dužinu do 12-13 cm, a širinu do 5-8 cm. Svaka peteljka lista ima 10-15 parova žilica sa strane. Ivice listova su duplo nazubljene, svaki zub dostiže jednu žilicu sa strane ili njegovo grananje. Kao i kod ostalih predstavnika porodice Breza, obični grab je jednodomna biljka.
On ima podeljene polne boje koje se spajaju u muške i ženske cvasti - rese. Kod muških cvetova nedostaje cvetni omitač i listići pored cveta. Umesto njih, muški cvetovi imaju crveno-braon ljuspu koja pokriva od 4-12 tučaka. Muške rese su duguljastog oblika, dugžine oko 3 cm. Ženski cvetovi su sakupljeni u grupe po dve i pokriveni su ljuspom. Odvojene grupe su sakupljene u ženske rese. Karakteristično za ženske rese običnog graba je da prilikom njihovog stvaranja tokom proleća, one su mnogo manje od muških resa, ali kasnije porastu i dostižu dužinu do 15 cm.
Kod nas obični grab cveta u kasno proleće. Biljka daje plodove krajem leta. Oni su jajastog oblika i rasrpostranjeni su u osnovi trodelne plodne ljuspe. Plodovi zru tokom jeseni i prilikom zrenja plodova ljuspa postaje žuta i lomljiva. Pretežno se može naći u bukovim i grabovim šumama sa nadmorskom visinom do 1500 m. Najrasprostranjeniji je u regionima sa nadmorskom visinom od 500 do 1000 metara, gde se može naći zajedno sa vrstama hrasta i lipe.
Beli ili Orijentalni grab (Carpinus orientalis) je sitno drvo ili hrast visine do 12 m. Stablo mu je krivo i rebrasto, sa glatkom olovnosivom korom. Listovi su dužine od 2 do 5 cm, značajno su sitniji od onih kod običnog graba. Po ivicama su duplo nazubljeni, odozgo su tamnozeleni i sjajani, a odozdo svetlozeleni. Oblik im je jajast. Plodna ljuspa liči na mali asimetrični list. Orijentalni grab se sreće na suvim i kamenitim mestima u donjem i srednjem planinskom pojasu do 900 m nadmorske visine.
Druga poznata vrsta predstavnika Grabova, koji se ne sreće kod nas je Carpinus caroliniana. To je drvo iz porodice breza. Dostiže visinu do 10-15 m. Kora mu je glatka i sivo-zelena, starije drveće ima plitke brazde. Carpinus caroliniana je rasprostranjen u istočnim delovima SAD-a, raste još u Kanadi, Meksiku, Gvatemali i Hondurasu. Najveće površine sa ovom vrstom ima u pred planinskim i u donjim delovima planina, nadmorke visine od 900-1300 m, razvija se u pojasu mezofilnih rabovim i bukovim šumama.
Sastav graba
Listovi graba su bogati taninima, aldehidima, kofeinskom kiselinom, kumarinom, bioflavonoidima itd. Nađena su još i eterična ulja i askrobinska kiselina. Semenke graba sadrže značajnu količinu biljnih masti.
Gajenje graba
Grab se koristi za pojedinačnu i grupnu sadnju u parkovima. On može poslužiti kao živa ograda i zid, osim toga može da izdrži razno oblikovanje. Grab raste sporo, voli vlažnu, rastresitu zemlju, bogatu hranljivim sastojcima, iako neke vrste tolerišu suvo i krečnjačko zemljište i ne razvijaju se blagotvorno na natopljenom i kiselom zemljištu. U principu, ovo drveće voli sunčeve zrake, ali neke vrste vole i mesta sa više hlada.
Sakupljanje i čuvanje graba
U medicinske svrhe se sakupljaju listovi, kora i cveće graba. Listovi sa sakupljaju u kasno leto. Čiste se od stranih primesa i suše ispod strehe sa dobrom ventilacijom ili u sušari na temperaturi od 40 stepeni. Semenke graba zru između septembra i novembra, nakon toga počinju da se otvaraju. Nakon što se osuše na suncu, mogu da se čuvaju i zamrznute u trajanju od dve godine.
Koristi od graba
Ekstrakt listova graba deluje protivmikrobno. Neka istraživanja su pokazala da grab sprečava stvaranje aterosklerotskih plaka u moždanim sudovima.
Iskusni ruski travari su koristili tinkture i napitke od cvetova graba u borbi sa tumorima mozga, a takođe i za profilaktiku i lečenje oštećenja moždane cirkulacije. Izdanci od graba se koriste u nekim zemljama kao sredstvo protiv neplodnosti kod žena ili kod opasnosti od abortusa. Grab se ispostavio kao efikasan i kod dijareje.
Grab je dvo sa neizmenjenom ekonomskom važnosti, pošto se od njega proizvodi cenjeni drveni ugalj. U prošlosti su se od graba pravila bicikla, nakit itd. Pošto je grab otporan na habanje, od njega se proizvode furniri, parketi, muzički instrumenti i drške za poljoprivredni inventar. Kada se drvo zapali gori sa plamenom bez dima, zato se u prošlosti upotrebljavao u pekarama.
Na Kavkazu, kora graba se koristi za štavljenje kože. Mlad i listovi graba su odgovarajući hranjenje stoke. Od listova i kore graba se prave eterična ulja sa voćnim mirisom koja se koriste u kozmetici. Ulje iz semena graba se može konzumirati. Napitak od cvetova graba pomaže kod depresije, slabosti i apatije. Vraća vitalnost i daje energiju i želju za životom.
Sok od graba
Sok od graba ima lekovita svojstva. On nema mnogo šećera i oni se praktično ne osećaju. U njemu se nalae razne druge biljne kiseline, kao i sastojci koji sprečavaju gljivične infekcije. Kao konsistencija i prozračnost, sok od graba liči na vodu. Ukus je, naravno, lagane, drvenkaste note.
Period u kojem se sok može sakupljati je oko 2-3 nedelja pred kraj marta, početkom aprila. Kod oštećenja kore, iz graba izlazi značajna količina soka koji ga štiti. Da bi se sok sakupio, skida se mali deo kore i u njemu se napravi rupa, u donji deo se stavlja prorezan štapić, koji će sakupljati sok i transportovati ga u posudu.
Narodna medicina sa grabom
Ruska narodna medicina preporučuje tinkturu od cvetova graba kao sredstvo koje čisti krvne sudove i mozak od štetnih sastojaka i pomaže cirulaciji mozga. Osim toga, on hrani mozak i pomaže čak i kod tumora na mozgu.
Da biste napravili tinkturu od graba, prelijte jednu supenu kašuku cvetova graba sa 200 ml vrele vode. Ostavite tako 1 sat i procedite. Uzimajte po pola šolje 3 puta dnevno u trajanju od 40 dana.
Štete od graba
Kao i kod većine biljaka i grab ne treba da se uzima bez lekarskog nadzora, pošto predoziranje može da poremeti rad gastrointestinalnog trakta i bubrega.
Komentari