Kopitnjak /Asarum europaeum L./ predstavlja višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Aristolochiaceae - Skrivenosemenica. Od ovog roda je poznato oko 100 vrsta, rasprostranjenih u umerenim oblastima Severne hemisfere. Samo nekoliko njih se gaje kao dekorativne.
Kopitnjak ima puzeći, razgranat rizom. Stabla su 2-5 cm dužine, ležeća ili malo izdignuta. Listovi su 5-10 cm širine, u obliku bubrega/okrugli, sa celim ivicama, kožasti, drške dužine do 10 cm. Cvetovi su pojedinačni, na vrhu, sa prostim oblikom zvona, trodelni cvetni omotač, oko 1.5 dužine, ljubičasto-braon. Tučaka ima 12. Plod kopitnjaka predstavlja kutijicu sa šest gnezda. Kopitnjak cveta od marta do juna. Biljka se sreće na vlažnim mestima, širokolisnim šumama (najčešće bukovim) u planinama. Kopitnjak raste u celoj državi od 300 do1200 m nadmorske visine. Osim kod nas, sreće se u celoj Evropi (bez krajnjih severnih delova).
Vrste kopitnjaka
Porodica Skrivenosemenica je sastavljena od oko 60 vrsta biljaka. Druge poznatije vrste osim Asarum europaeum L, poznat i kao evropski kopitnjak, su gruzinski kopitnjak /Asarum ibericum Stev. ex Ledeb./, Asarum sieboldii Miq i Asarum caudatum.
Gruzinski kopitnjak predstavlja zeljastu višegodišnju biljku iz porodice Skivenosemenica. Stablo biljke dostiže do 15 cm. Gruzinski kopitnjak cveta u maju i stvara semenke u junu. Vrsta je rasprostranjena i u Rusiji.
Asarum sieboldii Miq je zeljasta biljka iz porodice Skrivenosemenica, rasprostranjena u vlažnim mešovitim šumama u južnom delu Dalekog istoka. Ova dekorativna vrsta se odlikuje sivo-zelenim listovima. Biljka cveta krajem juna, cvetanje traje oko tri nedelje.
Asarum caudatum predstavlja dekorativnu biljku takođe iz porodice Skrivenosemenica, poreklom iz severne Amerike. Koren dostiže do 8-9 cm. Ova biljka ima relativno krupne, svetlozelene, zimzelene listove. Asarum caudatum cveta krajem maja i u junu.
Sastav kopitnjaka
Kopitnjak sadrži 1% eteričnog ulja sa glavnim sastojcima azaronom (derivat felilopropana) i diazaron. Ova dva jedinjenja u eteričnom ulju su oko 30. To su isparljive otrovne materije. Osim toga u eteričnom ulju se nalazi i azeril aldehid, pinen, evgenol, metilevgenol i bornilacetat. Koren sadrži još tanina i sluzi, ugljenih hidrata. Od biljke je izolovan alantonin i dva flavonova glikozida. Smatra se da azaron ima narkotično dejstvo.
Gajenje kopitnjaka
Kopitnjak se koristi u alpinijumima gde ima hlada, kao biljka koja pokriva zemlju. Cvetanje je neugledno, rano u proleće u aprilu. Miris cvetova je prijatan i podseća na vanilu. Kopitnjak je tipična šumska biljka, koja uspešno raste u hladu i poluhladu.
Razvija se blagotvorno na zemljištu bogatom hranljivim sastojcima, sa alkalnom reakcijom. Kopitnjak se razmnožava semenkama, koje se poseju u proleće. Cilj je da se stvori gust, zeleni ćilim. Ne treba da vas brinu mravi. Oni sakupljaju semenke da bi konzumirali njihov mesnati deo, ali se čuva njihovo klijanje.
Sakupljanje i čuvanje kopitnjaka
U medicinske svrhe se skuplja nadzemni deo koji cveta i koren kopitnjaka (Herba et rhizoma Asari). Strukovi, zajedno sa korenjem se beru za vreme cvetanja - od marta do juna. Sakupljeni materijal se čisti od slučajnih promesa, otpadaka i zemlje. Nakon toga se biljka suši u hladu.
Najuspešnije se suši u sušari na temperaturi dok 35 stepeni. Sušena biljka je zelene boje na strukovima i braon boje na korenu, bez mirisa i gorkog je ukusa. Dopuštena vlažnost je 13 %. Od oko 7 kg nabrane biljke se dobija 1 kg suve. Obrađena biljka se čuva u balama. Rok trajanja cele biljke je tri godine, a isečene 1 godinu i 6 meseci.
Koristi od kopitnjaka
Kopitnjak je biljka koja se koristi kao tradicionalni lek u narodnoj medicini. Biljka deluje kod iskašljavanja, stimuliše mokrenje, laksativno i smirujuće. Kopitnjak se upotrebljava kod bolesti srca - hronične srčane insuficijencije, kod ubrzanog kucanja srca, čireva, nekontrilisanog mokrenja, nervoze, migrene, lumbaga. Biljka deluje efikasno kod radikulitisa, ascitisa, kašlja, kod trovanja gljivama, protiv pijanstva itd.
Ako se doda u vino, izgnječena biljka izaziva povraćanje i neprijatan osećaj koji se prilaže kod ljudi koji su alkoholičari i žele da prestanu, koji pate hroničnog pijanstva. U bugarskoj narodnoj medicini kopitnjak se koristi još protiv glavobolje, povećanog uzbuđenja, kod histerije, kod dizenterije, otoka itd. Spoljašnje u obliku sitnog praha se stavlja sa posipanje na kožu kod krasti, gnojnih rana. Potopljena u rakiju, biljka služi za mazanje kod reume i neuralgije.
Efekat iskašljavanja je zato što se u njoj nalaze eterična ulja. Eterično ulje sadrži jedinjenje azaron, koje se karakterizuje narkotičnim svojstvima - ovo verovatno određuje smirujuće dejstvo kopitnjaka, analiziraju naučnici. Biljka i napici dobijeni od nje se preporučuju za olakšavanje i oslobašanje žilavih sekreta, koji zatvaraju disajne puteve.
Narodna medicina sa kopitnjakom
Naša narodna medicina mnogo preporučuje napitak od kopitnjaka kao efikasno sredstvo protiv alkoholizma i mamurluka. Jedna kašičica biljke se potopi u 400 ml vrele vode u tajanju od 5 minuta. Nakon što se ohladi, procedi se. Unosi se po 1 supena kašika pre jela tri puta dnevno.
Prema drugom receptu protiv alkoholizma, dodaje se jedna kašičica kopitnjaka i jedna kažičica zelenih ljuski oraha u 2 litre crvenog (domaće prirpemljenog) vina.
Narodna medicina nam predlaže sledeće napitke sa kopitnjakom protiv bolesti raka: dve kašičice napitka se stavlja u 1 l vode i kuva dok se ne prepolovi. Procedi se i ostavlja da se ohladi. Sipa se u tamnu flašu. Počinje se sa unosom 1 kapljica prvi dan. Svaki dan u čašu se sipa kapljica više dok ne dođete do 40 kapi. Nakon toga se doza smanjuje po 1 kapljicu. Dokazano je da otrov uništava ćelije raka.
Štete od kopitnjaka
Uvek treba da se konsultujete sa lekarom specijalistom pre korišćenja kopitnjaka, pošto je u velikim dozama biljka otrovna. Trovanje kopitnjakom se karakterizuje povraćanjem. Takođe je potrebno da se obrati pažnja da je biljka kontraindikantna za ljude koji pate od stenokardije.
Komentari