Sasa ili šumarica /Anemone/je rod od predko 120 vrsta cvetnica, višegodišnjih viljaka iz porodice Ljutića, rasprostranjenih na Mediteranu, maloj Aziji, južnoj Evropi i Kini. Lekoviti efekat sasa je ustanovljen još pre nekoliko vekova. Drevni rimljani su prirpemali napitak od biljke, uzimali su ga kod groznice, a indijanci su upotrebljavali sasu za lečenje udobnih rana.
Istorija sase
Sasa raste u mnogim zemljama i zato postoje različita verovanja o njenom poreklu. U Švedskoj se smatra da lekovita biljka cveta kada se ptice selice vraćaju iz zimske migracije. Drugi se oslanjaju na grčko ime sase (ανεμος - vetar), tvrde da biljka otvara cvetove kada izađe na prolećni vetar.
Neke legende govore da je ovo čudotvorno cveće sluga boga Anemosa, boga vetrova i cveta da upozori prirodu o njegovom dolasku. Postoje i legende koje povezuju lekovito cveće sa boginjom Afroditom i njenoj ljubavi sa lovcem Adonisom. Ali kada je bog Ares (muž boginje) otkrivo njihovu vezu, naredio je da se Adonis ubije. Međutim, ovde postoji nesklad u legendama. Jedna glasi da je od krvi lovca Afrodita napravila sveće sasu, a prema drugoj legendi da je cveće poraslo iz Afroditinih suza.
Drugo predanje govori da se Zevs sažalio na Afroditu i zamolio Hada da jednom godišnje vraća Adonisa na zemlju kako bi bio sa svojom voljenom. Tako se pojavilo cveće sasa. Danas biljka simbolizuje prolaznost u životu, pošto nije dugotrajno i ljudi mogu da uživaju u njemu samo određeno vreme.
Vrste sase
Kod nas se sreće nekoliko vrsta sasa Berberina /Anemone nemorosa/ je višegodišnja zeljasta biljka. Rizom joj je dugačak, cilindričan, žut ili braon, gladak. Stabla sa cvetovima su do 30 cm visine, uspravna, obično gola. U osnovi su listovi trodelni i dlanasto rasečeni. Listovi na stablima su 3, sa drškama, trodelno isečeni i liče na one u osnovi, ali su sitniji.
Cvetovi su pojedinačni, raspoređeni na duge drške i kada pada kiša se savijaju na dole. Krunica je krupna, obično snežnobela. Ova vrsta cveta od marta do maja. Cela sveža biljka je otrovna. Nakon što se osuši, otrov se gubi. Biljka raste u većim delovima Evrope, jugozapadne Azije i Severne Amerike. Kod nas je zaštićena vrsta samo u Vojvodini, gde je retka biljka.
Žuta šumarica /Anemone ranunculoides/ predstavlja višegodišnju biljku sa dugim, tamnobraon rizonom. Stablo je pojedinačno, dostiže visinu od 7 do 30 cm, golo ili sa rasejanim vlaknima sa jednim listom u osnovi ili bez njega. Listova na stablu ima 3, sakupljenih u pršljeni plod cveta drške, do osnove je u obliku dlana, podeljen na tri dela, delovi su jajastoh oblika / usko elipsasto lancetni, u osnovi su sa celom ivicom, na gore su nazubljeni / isečeni, odozgo rasejano vlaknsti, odozdo goli. Žuta šumarica se sreće u hladu širokolisnih šuma i žbunova u predplaninskim i donjem planinskom pojasu do oko 1500 m nadmorske visine. Rasprostranjena je u Rusiji, jugozapadnoj Aziji i Mediteranu.
Sunovratna šumarica /Anemone narcissiflora/ je zeljasta biljka iz porodice Ljutića. Smatra se za jednu od najlepših vrsta roda Sasa, koja raste u planinama u Bugarskoj. Ima snežnobele cvetove koji liče na narcis. U sredini ima žutu fleku, koja skriva još sitnije plodnike. U osnovni stabla se razvijaju neki listovi do osnove sa drugim drškama i duboko isečenim listićima u obliku dlana. Ova vrsta se samo može naći u Bugarskoj.
Druga vrsta je šumska berberina /Anemone sylvestris/. Ona je prolećna cvetnica, višegodišnja, zeljasta biljka. Stari listovi se suše u zimu, ali se u proleće pojavljuju novi. Biljka ima kratak rizon i puzeće izdanke. Stablo ove vrste je sa gustim vlaknima u donjem delu, dostiže visinu 15-40 cm prilikom cvetanja. Listovi su složni, u obliku dlana, podeljeni u pet delova, oni u osnovi i na stablu. Cvetovi su beli, pojedinačni. Plod je mekan koren sa mnogo semenki. Šumska berberina se sreće u žbunovima, kamenim poljanama u predplaninskom delu. Pretežno u krečnjačkom zemljištu. Uglavnom je raspoređena u centralnoj i zapadnoj Evropi. Ova vrsta cveta u aprilu-junu.
Jedna veoma korisna vrsta je velika sasa /Anemone pulsatilla/. Ona je višegodišnja, zeljasta, vlaknasta, svilena biljka, dostiže visinu 10-50 cm. Ima listove u osnovi i na stablu. Listovi u osnovi su sa trojni perasti, sa uskim linearnim delovima i sa drškama, dok su listovi na stablu sedeći. Cvetovi velike sase su purpurno-crveni ili bledoljubičasti, dostižu visinu 3-4 cm, sa listovima oko cveta koji su izvijeni spolja. Ova vrsta cveta u martu-maju.
Sastav sase
U većini vrsta su nađeni laktoni anemorini, protoanemorini, a u cvetovima - antocialnve boje.
Gajenje sase
Slobodno možete gajiti lekovitu biljku u bašti.
Sasa je odličan cvet za alpinijum i cvetne kompozicije. Razmnožva se semenkama, odvajanjem krtola, odvajanjem rizona, odvajanjem tufa pred kraj leta i uz pomoć reznica korena (japanske sase). Potrebno je da krtole potopite na jednu noć u vodu pre sađenja.
Prilikom deljenja krtola pazite da svaki deo ima vegetativne pupoljke. U suvom stanju krtole mogu sa se čuvaju duže vremena. Potopljene krtole zasadite na 5 cm dubine, na 10 cm jednu od druge. Kada ih zasadite u septembru, cvetaju u maju ili aprilu, ako se posade u martu, cvetaju od juna do septembra. Japanske sase cvetaju od avgusta do oktobra. Semenke se seju na dubinu od oko 2 cm.
Dobro je da održavate salnu vlagu u zemljištu. Semenke poniknu nakon oko 3-6 nedelja. Sase su bele, roze, crvene, plave, bledoljubičasti prosti, kičasti i polukičasti cvetovi. Oni vole zemljušte koje dobro propušta vodu, bogato humusom glinesto zemljište i mesta sa poluhladom. Da ne bi promrzle u zimu, dobro je da se pokriju malčem od suvih listova. Ove biljke se mogu uspešno gajiti i u saksiji.
Sakupljanje i čuvanje sase
Upotrebljava se nadzemni deo sase, bere se od aprila do juna za vreme cvetanja. Dok se bere, materijal ne treba da se gura, zato što može da se popari i da pocrni. Sakupljeni materijal se rasporedi u tankom sloju u suvim i provetrivim mestima ili se suši u sušari na temperaturi do 45 stepeni. Od oko 6 kg svežih strukova se dobija 1 kg suvih.
Koristi od sase
Još je Hipokrat koristio sastu za smirenje bolesnih od histerije.
Kod dismenoreje i seksualne preuzbuđenosti kao i kod povećanog tonusa simpatičkog nervnog sistema, biljka ima umirujuće i dejstvo protiv bolova. Danas se u alternativnoj medicini najviše koristi žuta šumarica i velika sasa. Ona izaziva naviranje krvi na bolno mesto, poboljšava cirkulaciju i leči razne upale. Od cvetova nabranih za vreme cvetanja se pravi tinktura.
Velika sasa je korisna za nervni sistem, ona deluje smirujuće, tera stres i šiti nerve. Pošto kao lekovito cveće utiče pozitivno na autonomni nervni sistem, pomaže i pravilnom funkcionisanju unutrašnjih organa.
Velika sasa leči nesanicu, depresiju, hronični umor, smiruje migrenu i druge nervne probleme. Pomaže kod upala disajnih puteva, velikog kašlja, bolesti kod starih ljudi, kod grčeva žučnih puteva, creva i stomaka. Koristi se još i kod reume, gihta, upala vena, hladnih ruku i nogu. Prilaže se i kod upača srednjeg uha.
Narodna medicina sa sasom
Naša narodna medicina predlaže sledeći recept za hladan napitak od velike sase: Prelijte 2 kašičice sitno izmrvljene biljke sa 300 ml hladne vode i ostavite da stoji jedan dan. Proceđeni napitak pijte u gutljajima 1-2 dana.
Prirpemite napitak od velike sase, prelijte 1 supenu kašiku suve biljke sa 500 ml vrele vode i ostavite da odstoji 10 minuta. Od proceđenog napitka pijte po 1 čašu 3 puta dnevno pre jela.
Štete od sase
Preporučuje se da se sasa uzima samo uz lekarski recept. Ona ne treba da se koristi za vreme trudnoće i da je koriste ljudi koji imaju probleme sa crevima i želucem i problema sa bubrezima.
