Nišador ili amonijum hlorid /NH4Cl/ u čistom obliku je beli kristalni prah bez mirisa, neprijatnog ljutkastog, gorko-slanog ukusa, lagano higroskopan i lako rastvorljiv u vodi. Brzo se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Delimično se odvaja od bronhijalne sluzokože u vidu amonijum karbonata, koji deluje kao baza, pojačavajući lučenje sluzokože i razblažujući zaglavljeni žilavi sekret. Ovo pomaže da se sekret lakše izbaci napolje.
Amonijak u jetri se pretvara u ureu, a joni hlora dovode do zakiseljavanja sa diuretičkim efektom. Nišador se propisuje za bronhitis sa oskudnim sekretom.
U prirodi se supstanca nalazi u vulkanskim područjima, gde se formira na vulkanskim stenama u blizini otvora iz kojih izlazi dim. Kristali se formiraju direktno iz gasovitog stanja i imaju kratak život jer se, kao što je već pomenuto, lako rastvaraju u vodi.
Istorija Nišadora
Istorijski gledano, nišador je poznat kao amonijačna so, najranija poznata so amonijaka. Nišador je prvi put proizveden u Egiptu i Evropi oko 13. veka. Vremenom je prvobitno istorijsko ime otpalo.
Prirodna materijalizacija amonijum hlorida se dešava oko izlaza aktivnih vulkana. Kristalne čestice se formiraju tokom hemijske reakcije između vulkanskog gasa, hlorovodonične kiseline i biljnih ostataka bogatih azotom koji se nalaze u tlu i sedimentu oko vulkana. Vezuv u Italiji je jedan od najistaknutijih vulkana, gde se prirodno formira amonijum hlorid.
Nišador se može napraviti i sintetički propuštanjem amonijaka kroz vodu. Zatim se formirat amonijum hidroksid, koji se može kombinovati sa hlorovodoničnom kiselinom da bi se dobio amonijum hlorid.
Hemijski sastav nišadora
U vodenom rastvoru, amonijum hlorid se tretira kao jak elektrolit i disocira na amonijum katjone i hloridne anjone. Nakon termičke disocijacije, razlaže se na amonijak i hlorovodonik.
Koristi od nišadora
Amonijum hlorid se koristi kao sredstvo za lakše iskašljavanje i veoma retko kao pomoćno sredstvo za pojačavanje efekata nekih diuretika. Nišador nadražuje sluzokožu bronhija i pojačava lučenje bronhijalnih žlezda.
Na taj način smanjuje gustinu sekreta i olakšava iskašljavanje sekreta. Grčevi bronhitisa su u velikoj meri eliminisani i disanje je olakšano. U narodnoj medicini nišador se uglavnom koristi za akutne bronhitise i upale grla. Nišador se nalazi u velikom broju sirupa za kašalj.
Sa mešavinom nišadora i jake rakije ili nišadora i sirćeta se ispiraju usta kada zaboli zub. Nišador je sastojak praškova i masti za žuticu, glavobolju, ekceme, groznicu, lišajeve, hemoroide, osip, šugu. Sa mešavinom nišadora i prženog belanca tretirao se i antraks. Kod prehlade, leđa se utrljavaju smesom od meda i nišadora. Biljni čajevi sa dodatkom nišadora piju se kod problema sa mokrenjem ili kod neobjašnjivog straha.
Amonijum hlorid se koristi za zakiseljavanje urina kod teških infekcija urinarnog trakta izazvanih ureazom, pozitivnim mikroorganizmima, proteusom, kolitisom, enterobakterom, klebsielom, a on menja reakciju urina u alkalnu i pomaže kristalizaciji fosfata i stvaranju kamena. Nišador ima i antibakterijsko dejstvo, uspešno se koristi u lečenju gljivica i akutnih virusnih oboljenja.
Amonijum hlorid se lako sintetiše i često se dobija kao nusproizvod drugih procesa proizvodnje. Koristi se za čišćenje bakarnih predmeta pre kalajisanja i učestvuje u proizvodnji „suvih“ baterija. Zanimljiva je činjenica da nišador služi kao protivotrov za ubod ribe zebre.
Narodna medicina sa nišadarom
Nišador ima široku primenu u narodnoj medicini. Kod astme naša narodna medicina preporučuje 1 kašiku meda pomešanog sa 1 g nišadora. Smesa se uzima ujutru na prazan stomak.
Kod ateroskleroze 1 g nišadora se sipa u 1 čašu vina. Pijte 3 puta dnevno 20 minuta pre jela.
Upaljeni ili krajnici sa gnojem se tretiraju prskanjem nišadorom. Možete ispirati grlo rakijom u kojoj je rastvoreno malo nišadora.
Za pleuritisa narodna medicina nudi sledeći recept: Podignuto kvasno testo se pospe nišadorom, premaže se medom i stavi se na grudi. Postupak se radi tri noći za redom, testo se stavlja uveče i uklanja ujutru.
U slučaju otežanog mokrenja, jedna jabuka se očisti od semenki i njena unutrašnjost se napuni sa 1/4 kašičice nišadora. Peče se u rerni dok se nišadoar ne istopi i pojede cela 30 minuta pre doručka. Ovaj tretman se primenjuje 4-5 dana.
Kod prehlade nišador se udiše nekoliko puta dnevno.
U slučaju čira, jedna zrela smokva se iseče, dobro pospe nišadorom i zavije se na čir.
Nišador može pomoći i kod ujeda pauka, osa i stršljena. Za tu svrhu pripremite oblog od nišadora rastvorenog u vodi i malo sirćeta (ili rakije). Pravite obloge dok otok ne nestane.
Za pročišćavanje organizma možete uzeti sledeću mešavinu: 1 pakovanje nišadora pomešano sa 500 grama meda. Uzmite nakon obroka 1 kašičicu. Napravite pauzu najmanje 6 meseci pre ponavljanja. Da bi se nišador što bolje izmešao sa medom, preporučuje se da se smesa otopi u toploj vodi uz dobro mešanje.
Bol u donjem delu leđa je neprijatan i iskreno, izaziva nelagodu. Da biste ga ublažili, pripremite sledeći oblog: Narendajte 30 ljutih papričica zajedno sa semenkama. Dodajte 20 grama meda i 3 kašike nišadora. Pažljivo pomešajte sastojke i dobijenu smesu rasporedite na malu krpu. Kompres se stavlja na donji deo leđa, i drži se što je duže moguće. Postupak se radi samo jednom.
Nišador u kuvanju
U nekim zemljama, nišador se koristi kao dodatak ishrani pod nazivom E510. Amonijum hlorid se često koristi u hlebnom kvascu. Širom sveta, ovaj sastojak se koristi kao začin u nekim tamnim pecivima kada se peku, kako bi kolači dobili veoma hrskavu teksturu. Nišador je takođe deo votke Salmiakki Koskenkorva kao aroma. U Indiji i Pakistanu, amonijum hlorid se naziva "Noshader" i koristi se da neke tipične lokalne namirnice budu hrskavije.
Štete od nišadora
Nišador se ne sme koristiti bez lekarskog nadzora, jer oslobađa amonijak, što dovodi do različitih promena u ćelijama. Kod male dece, može da promeni alkalno-kiseli balans i da dovede do acidoze. Sve namirnice, lekovi i preparati koji povećavaju amonijak u krvi mogu biti opasni kod nekih bolesti jetre i akutnih bubrežnih oboljenja.
Produžena upotreba nišadora i upotreba u većim količinama je kontraindikovana jer može povećati ureu u krvi. U većim dozama, lek često izaziva mučninu i povraćanje.
