Ciklamat (Е952) (Cyclamate), sinonim: sodium N-cyclohexylsulfamate), je dodatak ishrani, veštačka zamena za šećer. On imitira efekte ukusa šećera, kao i ostali zaslađivači, s tim što sadrži mnogo manje energije od njega, tačnije 0 kalorija. Ciklamat spada u grupu takozvanih visokoefektivnih zaslađivača - supstance, koje su na desetine ili stotine puta slađe od običnog šećera, a u ovu grupu ulaze i aspartam (E951), acesulfam K (E950), sukraloza (E955), saharin (E954), neotam i drugi.
Ciklamat je sintetisan 1937 godine i od tada se masovno koristi kao niskokalorična zamena za šećer, tako što je preporučivan dijabetičarima kao dobra alternativa. Ciklamat je 30-50 puta slađi od saharoze, u zavisnosti od koncentracije (zavisnost nije linearna), i obično je sastavni deo konzistencije kompleksnih zamena za šećer u tabletama.
Postije dve vrste E 952 - natrijum-ciklamat i kalcijum-ciklamat + ciklamatna kiselina. Najčešće se koristi natrijum ciklamat. Svi oni, za razliku od saharina, nemaju njegov metalni ukus. Jedina prednost u odnosu na saharin, po pitanju ukusa je to, što ciklamat ne ostavlja metalni ukus, koji ostaje u usnoj duplji nakon upotrebe saharina.
Po pravilu, zaslađivači se dodaju u hranu za poboljšanje ukusa. Zaslađijuće supstance, koje se razlikuju od šećera, dodaju se hrani ili napicima sa ciljem da se sačuva niska hranljiva vrednost konzumiranih stvari ili drugim rečima da budu niskokaloričnije. Zvanična verzija je da su veštački zaslađivači kao ciklamat, saharin, aspartam dobri za dijabetičare, ali ta tvrdnja postaje sve više osporavana.
Trenutno je ciklamat, sa 30 do 50 puta večom slatkoćom najslabiji od korišćenoh veštačkig zaslađivača. Posle proučavanja su utvrdili, da može da izazove rak. %0-tih godina prošlog veka u sastav dijetalnih napitaka su obavezno ulazili smesa saharina i ciklamata.
Međutim, 1969.g. napravljeno je laboratorijsko istraživanje na miševima za hroničnu toksičnost, koje je pokazalo, da ta smesa izaziva rak kod laboratotijskih miševa. Stručnjaci su pohrlili da objašnjavaju, kako miševi nisu kao čovek i u principu su podložni sličnim oboljenjima raka, i uopšte život im je kraći.
Svejedno, 1970. g. ciklamat je zabranjen za upotrebu u hrani, napicima i lekovima u SAD. Na Starom kontinentu ciklamat je zabranjen za upotrebu u Ujedinjenom kraljevstvu, ali je dozvoljen u mnogim drugim evropskim zemljama. Danas više od 55 zemalja dozvoljava upotrebu ciklamata.
Bezopasna dnevna doza ciklamata
Kod nas se upotreba zaslađivača, koji su dozvoljeni za primenu u pripremi hrane i pića regulisana posebnom Uredbom o kriterijumima za korišćenje dodataka u ishrani. U uredbi su navedeni dozvoljeni zaslađivači i njihove maksimalne koncentracije. Ciklamat je dozvoljen u koncentraciji do 2500 mg/kg, a saharin - u koncentraciji 3000 mg/kg. Smatra se da je bezopasna doza dnevnog unosa za čoveka ne više od 0, 8 grama. Hemijska formula Ciklamata je C6H13NO3S.Na
Gde se sadrži ciklamat
Ciklamat se, kao i većina zaslađivača, masovno koristi kao jeftina sirovina u prehrambenoj industriji. Možete da ga otkkrijete u gotovo svakom artiklu, na čijoj etiketi u reklamne svrhe stoji "0 kalorija". Kao što smo već pomenuli, ciklamat podnosi termičku obradu, izdržljiv je na visoke temperature i masovno se koristi u hrani, čija pruprema iziskuje takav način obrade. On je sastavni deo većine prehrambenih zaslađivača koji se mogu naći na tržištu.
Ciklamat možete naći u sadržaju mnogih jeftinih bombona, napolitanki, bezalkoholnih pića, šejkova, energetskih napitaka, napitaka za sportiste, mlačnim proizvodima, marmeladama i džemovima, čokoladama, hladnim čajevima, slatkišima od žitarica, u svakakvim slatkišima i pecivima, pudinzima i želeima, čak i u dosta kozmetičkih proizvoda.
Korist od ciklamata
Korisno delovanje za zdravlje u ciklamatu ne postoji, i nije slučajno što je meka prehrambenog inžinjeringa - SAD zabranila upotrebu ovog zaslađivača. Iz ko zna kog razloga ciklamat se kod nas koristi i danas, stavljajući se u različite proizvode.
Kao plus kod upotrebe ciklamata smatra se očuvanje zdravlja zuba i nedostatak metalnog ukusa u ustima, koji se pojavljuje posle upotrebe saharina. Za neke je plus i nedostatak kalorija i to, što se ciklamat rastvara u vodi i podnosi visoku temperaturu. To čini ciklamat pogodnim za kulinarsku upotrebu, jer hrana može da se zaslađuje u procesu pripreme.
Štetno dejstvo ciklamata
Za svakog normalnog čoveka logično je da se pita kako jedan zaslađivač može biti zabranjen u nekim zemljama, a u drugim mu je upotreba dozvoljena (pre svega u istočnoj Evropi. Zar štetno dejstvo ciklamata nije konstantno svuda i ne krije potencijalnu opasnost od pojave strašnih bolesti posle izvesnog vremena?
Istina je da proizvođači i magnati u ishrani nisu naročito zainteresovani za zdravlje pojedinaca. Akcenat je na tome što je ciklamat jeftin i pre svega veoma pogodan za upotrebu u svakavim prehrambenim proizvodima, zato što podnosi visoke temperature.
Pošto je krajem 60-tih postalo jasno da ciklamat izaziva rak kod laboratorijskih miševa, sledeća istraživanja su pokazala, da je ciklamat kontraindikovan za osobe, koji pate od bubrežne insuficijencije. Zaslađivač se dobija ekstrakcijom cyclohexylamine i sulfamic kiseline, i ta supstanca se delimično metaboliše od bakterija u crevima. Kod nekih od nas primećena je smanjena absorpcija u crevima, što znači da se supstanca oslobađa kroz bubrege.
Ciklamat, poput ostalih veštačkih zaslađivača, nije pogodan za upotrebu tokom trudnoće i dojenja.
Kada dođe u želudac, nakon delovanja želudačnih bakterija ciklamat se pretvara u ciklaheksalamin. To je supstanca, koja nije istražena i proučena do kraja, što je najverovatnije i razlog da ovaj zaslađivač bude zabranjen za upotrebu u SAD i nekim zemljama EU.
