Način pripreme
Duboki tiganj sa dovoljno ulja za paru od maslaca.
Kulinarski termometar za merenje temperature masnoće.
Sekač za sečenje, lenjir
U posudi se viljuškom umuti jaje, dodaje se prstohvat soli, šećer, sveže mleko, voda, 3 kašičice likera od ruma, izrendana kora pomorandže i istopljeni maslac.
U posudu se sipa brašno, a odozgo cela tečna smesa. Umesi se testo, ukoliko je previše meko, može da se doda šaka brašna, ali recept je u potpunosti tačan i kod mene nije bilo potrebe. Oblikuje se lopta testa, uvija se u foliju i ostavlja se na 30 minuta na sobnoj temperaturi.
Testo se deli na dva dela kako bi bilo lakše. Svaki deo se tanko razvije, ne više od 2 mm. Sasvim je moguće da se koristi mašina za razvijanje paste, ali obzirom na to da je mnogo udobnije za posao, nisam je koristila. Ako se za vreme razvijanja malo lepi, pospe se brašnom.
Nakon što je razvijeno na potrebnu debljinu, izravna se sa svih strana lenjirom i sekačem. U dužini treba da bude 30 cm. Sekačem se iseku trake 30/3 cm. Dugačkom čačkalicom, drvenim štapićem, koji se stavlja u osnovu trake, uvija se u rolat.
Tako uvijeni rolat se stavlja u masnoću zagrejanu do 160 stepeni i drveni štapić se lagano protrese u rotirajućim pokretima da bi blago otvorio rolat, vadi se štapić. Za vreme prženja trake se otvaraju i ovo je cilj da liče na otvorene spirale. Prže se dok ne dobiju zlatkastu boju. Vade se i stavljaju na kuhinjski papir.
Ostalo testo se ponovo razvija veoma tanko, ali ovde nisam koristila drveni štapić, već nakon što sam isekla trake, isekla sam testo na nepravilne pravougaonike, rombove. Dva-tri puta se izbocka viljuškom i sekačem se seče po sredini.
Stavljaju se kao i rolati po 4-5 komada, ne više, odjednom pri 160 stepeni u masnoću. U početku kolačići tonu u masnoću, a zatim se podižu i za kretko vreme su spremni za vađenje. Prže se do zlatkaste boje sa obe strane.
Prilikom pripreme karnevalskih kolačića važno je da se za vreme prženja obrazuju mehirići, pomučiću se da vam ih pokažem u galeriji na fotogrfijama.
Karneval u Veneciji počinje sredinom februara do početka marta meseca. Rasprostranjen je pretežno u katoličkim državama i povezan se pre svega sa početkom Uskršnjeg posta. Njegovi koreni sežu u pagansku istoriju pre hrišćanstva.
Stari ritual koje se sačuvao do današnjih dana, za progonjenje zime i početka prolećnih praznika.
Za karneval su tipične velike povorke sa karakterističnim nošnjama, karnevalske figure i kostimi. Najpoznatiji su u Veneciji, Rio de Žaneiru, Kelnu i sve zemlje za to vreme pokazuju svoje najpoznatije ulične slatkiše.
Sličan praznik postoji i kod nas poznat kao Bele poklade.
