Kaljužnica /Caltha palustris/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ljutića /Ranunculaceae/. Kopitac je jedna od biljaka koje su na našim prostorima poznate pod raznim nazivima. Koriste se kaljužnica, gorski kopitac, močvarna kaljužnica, žutenica, kopitac, ljutić.
Ova biljka ima veoma dobro formirano korenje. Stabiljka može da bude uspravna ili bliža zemlji, a njena visina varira od 50 do 80 cm. Ponekada može da bude i razgranata. Listovi kaljužnice imaju zelenu boju. Glatki su, u obliku bubrega, a na krajevima imaju sitne trouglaste zupce.
Cvetovi ove kaljužnice su sakupljeni u cvastima, čiji prečnik obično bude oko 2-4 cm. Listovi oko cveta su prosti i najčešće ih ima 5 komada žute boje. Plod predstavlja mahunu, od koje se vremenom dobija seme.
Kopitac je veoma česta biljka. Obično raste u planinskim predelima na nadorskoj visini od 400 do 2000 metara. Uspešno raste na sunčanim i močvarnim mestima. Može se sresti i na livakadama pokraj reka. Prirodno je rasprostranjena u Evropi i nekim azijskim zemljama.
Istorija kaljužnice
Kaljužnica je biljka koja je čovečanstu poznata odavno. Latinski naziv ove biljke se povezuje sa grčkom rečju calathos, koja se koristila kao naizv za posudu za piće. Ova biljka se povezivala sa posudom za piće zbog oblika cvetova koje ima. Drugi deo naziva se dovodi u vezi sa latinskom rečju za močvaru - palus, a najverovatnije se ova reč koristi jer ova biljka često raste na mestima gde su močvare.
U srednjem veku se ovo cveće bralo za vreme crkvenih sabora. Povezivala se sa Bogorodicom. U Engleskoj je kopitac bio veoma popularan, a o tome svedoče i Šekspirova dela, gde se on nekoliko puta pominje. Postoje podaci da su se u prošlosti listovi Caltha palustris spremali kao spanać. Pupoljci i korenje su takođe služili za ishranu, ali nakon termičke obrade.
Kod nas je ova biljka dosta rasprostranjena, a čak je i deo pojedinih rituala. U prošlosti je u nekim delovima Balkana postojao ritual da ujutru rano na Đurđevdan devojke i momci, mlade obilaze livade i beru kopitnjak, kao i druge korisne biljke. Verovalo se da na taj dan biljke imaju veliku lekovitu moć.
Sastav kaljužnice
Nadzemni deo biljke se koristi zbog lekovitih svojstava, koje ima zbog korisnih sastojaka. Kaljužnica je izvor holina, flavonoida, anemonina, karotena, kvercitina.
Gajenje kaljužnice
Kaljužnnica pripada biljkama koje su veoma prijatne za oko. Zato je dosta ljudi gaji kao dekorativnu biljku. Ova biljka je idealna za parkove sa jezerima ili druga mesta gde ima potoka. Da bi uspešno rasla, njoj je potrebno dosta vlage i umerena sunčeva svetlost. Ako se ne gaji na zemljištu blizu vode, u saksiji, onda bi trebalo obezbediti stalnu vlagu.
Takođe, potrebno je da se đubri posebnim đubrištem za močvarne biljke i da se presađuje u veće saksije na svake 1- 2 godine. Ako primetite da cvetovi kaljužnice postaju sve sitniji kako vreme prolazi, možete rasporediti biljku u nekoliko manjih saksija. Tako će svaka manja biljka razviti krupne cvetove.
Branje i čuvanje kaljužnice
Kao što smo već pomenuli, u lekovite svrhe se koristi ceo nademni deo biljke. On se bere dok biljka cveta, u periodu od maja do jula. Kada se biljka nabere, onda se ona čisti od primesa i suvišnih delova.
Nakon toga bi trebalo da se rasporedi na određenu površinu na suvom mestu sa dosta strujanja vazduha, da bi se osušila. Kopitac se može sušiti i u sušnici na temperaturi od 40 stepeni. Sušena biljka se pakuje i čuva na tamnom i suvom mestu.
Koristi od kaljužnice
Kada se koristi u minimalnim količinama, ova biljka pomaže kod raznih stanja. Postoje podaci da Caltha palustris ima antiupalno dejstvo i ublažava bolove.
Koristi se za lečenje groznice, a takođe i kod prehlade i anemije. Blagotvorno deluje i kod hroničnih ekcema i opekotina. Može pomoći i kod poremećene razmene materija. Tvrdi se da ima i antikancerogena svojstva.
Narodna medicina i kaljužica
Narodna medicina preporučuje da se kaljužnica koristi za spoljašnu upotrebu. Kod problema sa kožom se može napraviti obloga od kaljužnice, koja se stavlja na obolelo mesto.
Sušeni i izmrvljeni listovi bi trebalo da se popare, a zatim da se uviju u gazu. Obologa se stavlja na iritirani deo kože i treba da se skloni do 15 minuta.
Kod temperature, prehlade i anemije bi trebalo praviti kupke od listova kaljužnice, a količina biljke bi trebalo da bude minimalna, kao i za sve ostalo.
Štetnost kaljužnice
Iako ima lekovita svojstva, kada je sveža i u velikim dozama ova biljka može biti veoma opasna. Sok od sveže biljke može iritirati sluzokožu i stvoriti gnojeve po kož.
Kada se koristi za unutrašnju upotrebu, kopitac može izazvati povraćanje, bolove u želucu, dijareju i razne druge neprijatne simptome. Zato nikada je ne treba konzumirati bez prethodne konsultacije sa lekarom.
