Zimzelen

Kristina ChernikovaKristina Chernikova
Glavni urednik
318834
Zimzelen

Zimzelen /Vinca major/ predstavlja zimzelenu višegodišnju zeljastu biljku koja je poreklom iz zapadne Evrope. Može se naći i u centralnoj i južnoj Evropi, Turskoj itd.

U narodnoj medicini se primenjuje kao lek kod krvarenja iz nosa, kao sredstvo za stezanje kod dijareje itd. Koristi se nadzemni deo biljke.

Raste kao dekorativna biljka, gaji se često u baštama, na grobovima i parkovima. Rasprostranjena je i kao divlja biljka.

Vrste zimzelena

Kod nas postoji mali i veliki zimzelen. U Bugarskoj se može naći i Vinca herbacca W.et K.

Veliki zimzelen /Vinca major/ je zimzelena, višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Svilenica. Cvetonosna stabla su uspravna, dužine do 20 cm, razgranata, puzeća i često se ukorene po čvorovima. Listovi biljke su suprotni, sa celim ivicama, u obliku srca, sjajni, kožni, sa kratkim drškama, potpuno goli po ivicama, preživljavaju zimu.

Cvetovi zimzelena su plavi ili ljubičasti, krupni, pojedinačno izlaze iz pazuha listova, učvršćeni na dugim drškama. Plod je duguljast u obliku vretena, izgrađen od dva samostalna dela, sa po 6-8 glatkih, braon semenki. Obično biljka cveta pred kraj proleća, a ponekad i u jesen.

Zimzelen

Mali zimzelen /Vinca minor/ je takođe zimzelena, višegodišnja, zeljasta biljka iz porodice Svilenica. Ima skoro iste karakteristične osobine kao veliki zimzelen. Razlika je samo u manjim razmerama listova i cveova, kao i to da ima elipsaste listove.

/Vinca herbacca W.et K./ je divlji zimzelen. On se razlikuje od druge dve vrste Vinca, ima duge, izvijene vrhove na stablu koji se ukorene i imaju listove koji su duguljasti, u obliku jajeta, po ivicama imaju rese, tanki, opadaju tokom zime.

Divlji zimzelen raste na mestima gde ima hlada i vlage, gde preovladava bukova i grabova šuma, od 55 do 750 m nadmorske visine. Divlja biljka ne stvara plodove i semenke.

Istorija zimzelena

Lekovita svojstva zimzelena su opisana još u II veku u Rimskom herbarijumu Lucija Apuleja. U njemu je zapisamo da se biljka koristila protiv "đavolske bolesti" i opsednutosti demona, za čuvanje od zmija i divljih zveri.

Verovalo se da kada ima ljubavi, zeleni listovi zimzelena, u raznim kombinacijama pripreme, leče mnoge nervne bolesti, povišen krvni pritisak i kožne osipe.

Napici od njih su delovali protiupalno, protivseptično, za zaustavljanje krvarenja i snižavanje šećera u krvi. Smatralo se da je zimzelen cvet koji ima magičnu silu i moć, koja čuva od zlih sila.

Zimzelen

Sastav zimzelena

Listovi sitnog zimzelena sadrže od 0, 30 do 0, 50 % alkaloida, derivata indola. Izolirano je oko 50 alkaloida, među kojima preovladava količina alkaloida vinkamina.

Sadrže i flavonoide rutin, robinin i kempferol, urzolovsku i hlorogensku kiselinu, tanine itd. Ustanovljeno je da sitni zimzelen deluje hipotentivno i kao hemostatično sredstvo kod krvarenja iz nosa.

Iz provedenih istraživanja na divljem zimzelenu je ustanovljeno da se u njemu sadrže alkaloidi, posebno vinkamin, koji snižava krvni pritisak.

Po karakteristici svog delovanja, ovaj alkaloid je sličan alkaloidima Indijskog hrasta Rauvolfia serpentina, od kojeg se dobija poznati rezerpin. Od nadzemnog dela velikog zimzelena su izolovane aktivne supstance kao što je vinkamidin, vinoksin, vincin, vincezin, izovinkamin itd.

Gajenje zimzelena

Za sadnju zimzelena se bira mesto na kojem je delimično sunce ili potpuni hlad, sa dobrom drenažom. Biljka je pogodna za izbor zemljišta u hladu. Na vlažnom zemljištu će biljka imati energičniji rast.

Obično se biljka sadi ispod velikog drveća, gde postoji nedostatak svetlosti. Dostizanje jakog rasta nije problem za ovu biljku, tako da, ako je to problem, treba svake godine da kontrolišete njen rast. Zimzelen cveta na zemljištu bogatom humusom, ali toleriše i siromašnije zemljište.

Biljka zimzelen

Zimzelen se smatra veoma agresivnom biljkom. Veliki zimzelen je manje izdržljiv na suši i velikim hladnoćama. Vinca minor podnosi više sunca, nego Vinca major.

Inače, ova vrsta invanzivne biljke je energičan proizvođač i uspešno popunjavaju površine. Zimzelen se uspešno nametnuo kao voljeno cveće za ukras i na balkonima - zasađen u saksije ili u viseće korpe.

Sakupljanje i čuvanje zimzelena

Biljka se bere od maja do juna. Odseče se ceo nadzemni deo sa listovima za vreme cvetanja, u isto vreme se čisti od dvenastih stabala, zemlje i drugih primesa. Prilikom branja stabla treba da se odseku, ne da se čupaju, da se biljka ne bi uništila.

Kod kultivisanih oblika, nakon sečenja stabla, biljka se ponovo razvija i do kraja sezone možete dobiti još jedno branje. Prilikom branja i čuvanja zimzelena, ne treba da ga mešate sa drugim vrstama istog roda.

Sakupljen i očišćen materijal se seče na bukete i kači na žicu, ekser itd. Biljka se može sušiti u sušari na temperaturi do 55 stepeni.

Gotova biljka je i nakon sušenja zelene boje, bez mirisa i gorkok ukusa. Od 1 kg svežih strukova, dobijate 1 kg suvih. Nakon što se biljka osuši, čuva se pažljivo u provetrivim prostorijama, odvojeno od neotrovnih biljaka.

Koristi od zimzelena

Zimzelene ima pročišćavajuće, protivupalno i antiseptično dejstvo, takođe stimuliše znojenje. Ima sposobnost da smiri nervni sistem. Širi mozačne krvne sudove, odklanja glavobolju, zbog grčeva u ovim sudovima.

Zimzelen povišava tonus vena, jača cirkulaciju mozga, poboljšava snabdevanje mozga kiseonikom. Biljka smanjuje ishemične zone kod moždanog udara i poobljšava funkcionalno stanje miokarda. Deluje blagotvorno kod kriza vestibularnog karaktera, uz koje ide i vrtoglavica, buka u ušima, rastrojstvo u koordinaciji pokreta.

Zimzelen

Mali zimzelen smanjuje nivo šećera u krvi, pomaže bubrezima, umereno povećava njihovu urinarnu funkciju. BIljka se uspešno koristi kod ateroskleroze, hipertonije, ishemije, nervnosenzorne gluvoće, ototoksičnog neuritisa.

Zimzelen čak pomaže i kod smanjenog čula mirisa i nekih očnih bolesti. Poznata je i spoljašnja primena biljke. Napitak od zimzelena se koriti i kod svraba i kožnih osipa, kao i za žuborenje kod upala grla i sluzokože.

Bugarska farmaceutska industrija koristi zimzelen za pripremu preparata vinkapana i vinkadreksa, koji imaju hipotenzivno dejstvo i kod lakših oblika hipertonije.

Narodna medicina sa zimzelenom

Narodna medicina preporučuje napitak od malog zimzelena kod groznice, malarije, kašlja, iskašnjavanja krvi. Napitak od listova malog zimzelna se priprema tako što se 1 kašičica listova kuva u 250 ml vode 15-20 minuta.

Ova doza je za jedan dan i pije se tri puta. Napitak se procedi i pije na prazan stomak. Spoljašnje se biljka koristi kod upale usta, za žuborenje kod zubobolje i obloke kod ekcema i kožnih osipa.

U narodnoj medicini se upotrebljava i travnati zimzelen. Od njegovih listova se prirpema čaj koji se koristi kod dijareje, dizenterije, koristi se i za ispiranje rana.

Štete od zimzelena

Zimzelen može uzrokovati trovanje i ne treba da se uzima bez lekarske kontrole.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas

Rejting

4
50
41
30
20
10
Oceni:

Komentari

Pošalji