Rozetla je zimzeleni polu žbun duboko rasečenih listova i ružičastih svetova se veoma specifičnom aromom. Eterično ulje je široko korišćeno u parfemsko-kozmetičkoj indiustriji kao i za proizvodnju alkoholnih napitaka zbog njegove prijatne arome. Od rozlete se obično koriste listovi i gornji delovi stabla i cvetovi - najvažnije od polužbuna rozetle iz porodice zdravaca. Hibrid je i ne sreće se kao divlje rastinje.
U suštini rozetla je mnogogodišnji, zimzelen polu žbun iz porodice Geraniaceae. Kod nas se rozetla gaji radi dobijanja eteričnog ulja kao jednogodišnja kulturam, a za dekorativne svrhe - kao višegodinšnja. Korenski sistem rozetle je veoma razgranat, drvenast, proniče duboko u zemlju od 15 do 60 cm. Ima ravne stabljike, razgranate visine između 100-120 cm. Gornje grane rozetle i visoki mladi delovi su pokriveni endokrinim dlakama.
Botanički rozetla je bliska muškatli, a prema primeni bliska je običnom zdravcu. Njena zemlja porekla je Južna Afrika, gde se i sada nalazi u prirodnim nalazištima. Gaji se kao dekorativna biljka i u mnogo zemalja se kultiviše zbog eteričnog ulja - Južna i Severna Afrika, Južn Evropa i Južna i Srednja Azija. Na relativno velikim površinama se kultiviše u Bugarskoj, Alžiru, Italiji, Španiji, Indiji, Maroku, Japanu, Rusiji, Gruziji, Jermeniji. Prenesena je u Evropu 1690. godine, a tokom 1819. u Francuskoj su prvi put dobili eterično ulje.
Francuzi su počeli da proizvode ulje za ciljeve trgovine početkom 19. veka, a danas se značajan deo svetske proizvodnje ovog ulja dostavlja sa ostrva Rejunion (bivši Burbon) koje je tropsko ostrvo rasrprostranjeno u jugozapadnom delu Indijskog okeana.
Kada se gaji u kući, rozetla je aromatizer zbog svojih mirisnih eteričnih ulja i čak više od toga. Cvet ispušta fitoncite koji imaju pogubno dejstvo na bakterije. Miris rozetle nikako nije omiljen moljcima, muvama i komarcima, zato je u nekim krajevima nazivaju muholovkom. Tradicionalno, žene su je koristile za pravljenje toaletnih sapuna, losiona, stavljali su je u vodu kojom su prali, kao aromatično sredstvo.
Sastav rozetle
Nadzemni deo rozetle sadrži veliku količinu polifenola, eterično ulje, vitamin C i prethodnika vitamina A. U upotrebi se koriste mladi lisnati izdanci koji imaju blagomirisne listove i cvetove, koji sadrže od 0.1 - 0.3% eteričnog ulja (Herba Pelargonii rosei).
Za dobijanje eteričnog ulja koriste se još dve vrste rozetle - glavata i mirišljava. U nadzemnom delu ružičaste rozetle sadrži se do 0.25% eteričnog ulja, polifenolne supstance i dr.
Obično se rozetla upotrebljava u svežem stanju, jer se pri isušivanju gubi aroma i dosta se snižava sadržaj eteričnog ulja iz rozetle. Rozetla ima materije s insulinski pogodnim dejstvom i uzrokuje nagli pad šećera. Ne preporučuje se za slučajeve samolečenja.
Eterično ulje od rozetle dobija se destilacijom na vodenoj pari. Materije u njoj su slične onima u eteričnom ulju kazanlaške ruže, zato ima sličnu aromu. Ovo ulje je često falsifikat pravog ružinog ulja. Eterično ulje rozetle je poznato u trgovini pod imenom "tereše" i predstavlja bledo zelenkastu tečnost.
Čuvanje rozetle
Rozetla se upotrebljava u svežem stanju, jer se pri isušivanju biljke gubi veliki deo aroma, a smanjuje se i sadržaj eteričnog ulja.
Rozetla u kulinarstvu
Kod nas je rozetla dobro poznata kao jedan od nezamenljivih i omiljenih sastojaka džemova, marmelada i slatka, posebno onih od dunja i šlljiva. Još su naše bake koristile neponovljivu aromu koju rozetla daje marmeladama, da razbude apetit.
Domaćice iz celog sveta gaje rozetlu zbog prijatne arome stabla i listova koje je čini omiljenim začinom za slatka i kompote. Neretko se njen sok koristi kao zamena za vanilu u kolačima. Obično je za jednu teglu kompota dovoljan jedan list rozetle. Muškarci cene dostojanstvo rozetle jer njom aromatizuju buriće za vino i rakiju. Dobru aromu dobija rakija ako se u kazan za kuvanje stavi vezica listova rozetle.
Koristi od rozetle
Rozetla u našoj sobi osim prijatne arome i atmosfere pokazuje i blagtvorno dejstvo i na nervni sistem - osvežava, bodri, otklanja umor i napetost. Pored prijatne arome koju luči, otpušta i materije koje imaju efekat prirodne dezinfecije prostorije. Te materije se nazivaju fitoncidi i relativno kratkom roku ubijaju mikrobe i viruse u vazduhu.
Narodna medicina i bilje odavno primenjuje rozetlu za poboljšanje varenja, za lečenje uporne dijareje, kao dobro sredstvo za zustavljanje krvi i učvršćivanje krvnih sudova - posebno efikasno kod upornih krvarenja.
Bugarska narodna medicina preporučuje preparate od rozetle za lečenje šećerne bolesti kod odrasih, srčanih smetnji, visokog krvnog pritiska, suvog kašlja kod gripa i laringitisa kod dece. Ovi preparati su odlično sredstvo za jačanje organizma nakon teških dužih oboljenja i za prevazilaženje prolećnog umora. U takvi slučajevima rozetla se koristi oralno.
Dobro antimikrobno i protivupalno dejstvo rozetle dozvoljava spoljašnju upotrebu drobljenih listova ili sok od biljke za ispiranje ili obloge. Efekat je odličan i kod kožnih upala, rana koje teško zarastaju ili gnojnih upala. Kod nesanice, nervne depresije i srčanih smetnju preporučuje se lečenje u vidu inhalacije. Aroma rozetle je prohladna i meka i pomaže da se brže zaspi, zato se stavlja i u kadu za kupanje.
Narodna medicina sa rozetlom
Nakon bolesti i kod umora: 200 g meda ili tečne glukoze se pomeša sa sokom od 3-4 limuna, zajedno sa fino nastruganim njihovim korama, 20 svežih, zgnječenih u kašu, listova rozetle i 30 istucanih badema ili oraha. Smesa se čuva u dobro zatvorenoj posudi na prohladnom mestu. Uzima se po jedna kašika ujutru - 30 minuta pre doručka.
Protiv dijabetesa i kod visokog krvnog pritiska se preporučuje konzumacija 2-3 sveža lista rozetle ili 6-9 suvih 30 minuta pre jela.
Kod jakog, suvog, nadražujućeg kašlja primenjuju se 2-3 lista rozetle, 2-3 kašike bosiljka, 2-3 tucana oraha (zajedno s ljuskom), koji se kuvaju u 500 ml vode 5 minuta. Tako pripremljen napitak se popije za jedan dan 3-4 puta, zaslađen s nebet šećerom ili medom.
