Hieracium ubraja mnoge vrste koji se mnogo teško razlikuju između sebe. Predstavnici ove vrste su rasprostranjeni u Evropi i Aziji. Kod nas se može naći nekoliko vrsta. Veći deo biljaka je žlezdast, sa listovima sakupljenim u rozetu. Cvast je na vrhu, sastoji se samo od jezičastih cvetova koji su pretežno beli i retko narandžasti ili crveni.
Jedan od najpoznatijih predstavnika ove vrste je Hieracium pilosella ili lišajevica. Biljka je poznata još i kao zlatnik, jandrašika, kosmatica, mišja ovčica, mišje uho, ovčija brada, proljetnica, runjavičina, slavak, trava od poljačine Ova vrsta predstavlja višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Glavočika. Ima duge puzeće nadzemne izdanke sa sitnim listićima. Listovi su sakupljeni u rozetu u osnovi, duguljasto elipsasti. Korpe su pojedinačne na vrhu stabla bez listova sa cvetom, 10-30 cm visne. Cvetovi su jezičasti, sivo-žuti. Plod semena je cilindričan, na vrhu odsečen, sa anemohorijom od dlačica koje se mrve.
Ova vrsta cveta od juna do avgusta. Rasprostranjena je u planinskim livadama i žbunovima, po napuštenim mestim i u usevima. Biljka se sreće u celoj zemlji na planinama između 800 i 2000 m nadmorske visine. Može se naći u celoj Evropi.
Vrste Hieraciuma
Druga poznata vrsta je vlasasta runjika /Hieracium villosum/. To je izuzetno lepa biljka koja dostiže visinu 15-25 cm. Biljka je gusto pokrivena vlasima, obučena je u laganu providnu belu pelerinu. Stabla su sa listovima i slabo razgranata. Na kraju svake grane se nalazi po jedan celiki žuti cvast - korpica do 3 cm prečnika. Ova vrsta cveta u junu-julu.
Hieracium belogradcense je bugarski endemit. Predstavlja višegodišnju zeljastu biljku takođe iz porodice Glavočika. Stabla biljke su uspravna, dostižu do 50-90 cm visine, sa listovima, vlaknasti. Listovi su duguljasto-lancetni, zaoštreni, na kratkim drškama, gornji skoro sedeći, odozgo skoro goli, odozdo prosti - sa vlaknima, po ivicama krupnije nazubljeni, vlaknasti. Cvast sa 20-60 košnica. Omotač je 8-9 cm dug, širokocilindričan. Listovi omotača su oblika kao popločani, ugaoni ili retko zvezdasto-vlaknasti. Cveta u junu-julu. Uglavnom se razmnožava semenkama (formiranim agamospermn), ali ponekad i sa izdancima korena.
Hieracium hoppeanum ima pravo stablo, celo porkiveno kratkim vlasima, dostiže visinu od 5 do 30 cm. Nije razgranat i bez listova, a na vrhu ima jedan cvet. Listovi kao ljuspica su popločano poređani i pokrivaj cvet spolja, a unutra u krugovi su raspoređena dva jezičasta cveta sa dva pola. Svaki cvet umesto čašice ima mnogo resi i umesto krunice - žuti jezik, koji je kod perifernih cvetova sa crvenim ivicama sa spoljašnje strane.
U zavisnosti od nadmorske visine gde raste, ova vrsta cveta od maja do kraja septembra, a oprašivanje od insekata se oplođuju i vezuju plodovi koji sazrevaju u oktobru-novembru. Plodovi su mnogo sitni, cilindrični, sa 10 žilica po dužini i sa anemohorijom od tvrdih vlasi. Vetar ih lako raznosi po mestima blizu i daleko i tako osigurava razmnožavanje i široku rasprostranjenost ove vrste. Meki listovi i stabla Hieracium hoppeanum-a su apetitna hrana za ovce.
Sastav Hieracium-a
Hieracium sadrži tanine i gorke supstance, šećere, sluz, smole, hlogogensku kiselinu i druge sastojke koji još uvek nisu dobro proučeni.
Gajenje hieraciuma
Biljka se lako gaji u normalnom baštenskom zemljišu uprkos tome što neke vrste u prirodi rastu i na krečnjačkom zemljištu, ali u alpinijumu mogu živeti i na kiselom supstratu. Hieraciumu je potrebno sunčano mesto. Ovo lepo cveće se razmnožava deljenjem žbuna ili semenki, koje se sade na otvoreno mesto u kasnu jesen. Neretko se biljka zasadi sama. Hieracium se koristi u lejama i alpinijumima, uspešno se može kombinovati i sa drugim cvećem.
Sakupljanje i čuvanje hieraciuma.
U lekovite svrhe se sakuplja nadzemni deo Herba Hieracii pilosellae. Strukovi se odseku oažljivo i ne gnječe se, u početku cvetanja. Sakupljeni materijal se čisti od otpadaka i od primesa, nakon toga se suši u provetrivim prostorijama u hladu ili u sušari na temperaturi do 45 stepeni. Obrađena biljka treba da sačuva svoj prirodan izgled nakon obrade. Gotova biljka se pakuje u pakovanja standardne težine i čuva u suvim u provetrivim magacinima.
Koristi od hieraciuma
Hieracium stimuliše mokrenje, i delije protivupalno. Biljka snižava krvni pritisak, povećava odvajanje urina, otklanja otoke srčane i bubrežne prirode, smanjuje nivo uree u krvi i prekida hemorodialna i krvarenja iz materice. Hieracium se koristi kod bolesti bubrga, hipertonije, uremije, polipa na crevima i rektumu, katarakte, glavobolje, nesanice, povraćanja.
Nadzemni deo biljke se koristi kod stomačno-crevnih poremećaja, kod kamena u bubregu, problema sa jetrom, kod slabog krkvarenja različite prirode. Biljka utiče blagotvorno kod nekih vrsta upornih ekcema. Postoje podaci da ima čak i dejstvo protiv tumora. Ređe se prilaže kod upala pluća, kod čireva, kod noćnog slepila (unutrašnje). Mast od suve ili sveže trave se koristi za olakšavanje i ozdravljenje gnojnih rana.
Narodna medicina sa hieraciumom
U narodnoj medicini, diuretični efekat od napitka od hieraciuma se upotrebljava kod kardio-renalnih otoka, kod bolesti bubrega, gde može sniziti nivo uree u krvi. Primećuje se padanje povišene uree u krvi nakon prilaganja napitka od sveže biljke, uz to još i nestaje glavobolja, povraćanje i nesanice. Međutim, navodi se upotreba sveže biljke. Osim kao diuretično sredvo, napitak od hieraciuma se preporučuje kod krvarenja iz materice, kao i kod drugih krvarenja - kod hemoroida, dizenterije i hemoragičnog kolitisa.
Pripremite napitak do hieracijuma tako što prelijete 3-4 kašičice sitno iseckane biljke sa 1 čašom vrele vode. Procedite napitak, nakon što se ohladi i popijte u roku od jednog dana.
Ruska narodna medicina preporučuje napitak od hieraciuma kod žutice i problema sa jetrom. Pripremite napitak tako što skuvate 10 g biljke u 200 ml vode. Uzimajte 3-4 puta dnevno po dve supene kašike.
Spoljašnje možete uzimati u sirovom obliku za previjanje čireva, a napitak od biljke možete koristiti i za ispiranje gnojnih rana.
Štete od hieraciuma
Nemojte koristiti hieracijum bez prethodne konsultacije sa lekarom, pošto je u većim dozama biljka otrovna.
