Poponac /Convolvulus/ je rod cvetnica iz porodice Slakova, uključuje više od 200 vrsta jednogodišnji i višegodišnjih, puzavica ili žbunova, dostiže visinu do 3 m. Listovi su spiralno raspoređeni, a cvetovi imaju oblik trompeta, obojenog pretežno u belo, roze, plavo, ljubičasto ili žuto.
Neke vrste su problematičan korov koji može da uguši druge, korisnije biljke, a u isto vreme se gaji kao dekorativna biljka zbog zasićenih cvetova. Nekim vrstama zvanično preti izumiranje.
Na sreću ili ne, kod nas se sreće njivski poponac /Convolvulus arvensis/. Njoj ne preti samo izumiranje, nego je uporan korov od kojeg svaki baštovan želi da se oslobodi.
Njivski poponac predstavlja višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Slakova. Stablo biljke je puzavica ili uvijeno, dostiže do 1 m dužine. Listovi njivskog poponca su uzastopni u osnovi u obliku koplja ili strele, duguljasti, jajastog oblika / lancetni ili linearni.
Cvetova je po 1-3 u pazuhu listova dugih drški. Krunica je u obliku levka, bela ili roze sa 5 tamnih ivica po dužini. Plod biljke je okrugla kutija koja se raspukne. Njivski popnac cveta od aprila do oktobra.
Njivski poponac se sreće pretežno u Evropi i Aziji. Kod nas je biljka rasprostranjena po travnatim, kamenitim i žbunastim mestima. Poponac se često sreće kao korov u njivama, koren pored pua, dvorišta, bašti, iskopina u nizijama i planinama, do 1000 m nadmorske visine.
Vrste poponca
Druga poznata vrsta roda je sabahčić /Convolvulus tricolor/, koji je poreklom iz južne Evrope i severne Amerike. Odlikuje se trobojnim cvetovima. Ukoliko je lepo vreme tokom leta otvara se između 7 i 8 sati, a zatvara između 17 i 18 sati. U svom čistom izgledu cvettje ljubičasti po kraju, prelazi u beo venac, a u centru je sivo-žuta zvezda.
Sabahčić ima mnogo sorti u roze, raznim plavim tonovima i ljubičastim. Obično se predlaže takozvana predivna ukrštena. Ovaj poponac je jednogodišnja biljka. U početku raste nisko, nakon toga se ispravlja do 20-40 cm u visinu. Stabla su pokrivena vlasima, listovi nepravilni, lancetno-jajasti, zaokrugljeni.
Ova vrsta je odgovarajuća za viseće sasksije i sandučiće. Mnogo se uspešno kombinuje i sa drugim cvećem istoh boja kao na levku na primer žuta papučica, bele petunija, ljubičasta ljutovnica.
Sastav poponca
Biljka njivkog poponca sadrži oko 5 % glikozidnih smola (glikoretičnih) koji se zovu konolvulini, tanine, lavonride itd.
Gajenje poponca
Njivski poponac (Сonvolvulus arvensis) se odnosi na grupu višegodišnjek korova iz korena. On ima izvanredno veliku sposobnost za vegetativno razmnožavanje, ali se razmnožava i semenkama. Semenke proklijaju u relativno dugom periodu na temperaturi 15-18 stepeni. Poponac stvara glavni koren koji pronikne dubinu do 2 metra u zemlju.
Prilikom blagotvornih uslova, može da razvije korenski sistem do 6 m u prečniku i do 9 m dubine. Pored glavnog korena se stvaraju bočni razgranati koreni, koji ponekad mogu takođe dostići dužinu do nekoliko metara. Kao po glavnom korenu, tako se i po bočnim korenima nalaze pupoljci od kojih se razvijaju izdanci od kojih se pojavljuju novi izdanci itd.
Eto tako se od jedne biljke u svim pravcima stvaraju nova nadzemna stabla i koren, raspoređen u različitim veličinama po zemljištu. Ukoliko se odseče koren preko 1 m on razvija novu biljku. Izdnci korena se razvijaju u toku celog vegetativnog perioda. Poponac voli svezlo i azot. Može da izdrži na jakoj suši. Bez problema raste i na siromašnom zemljištu.
Sakupljanje i čuvanje poponca
Poponac se može sresti svuda kod nas kao korov, u svim obrađenim zemljištima, u dvorišrima i lozi. Koristi se nadzemni deo biljke koja se bere za vreme cvetanja u peridodu od meseca maja do meseca juna. Za vreme cvetanja se sakupljaju strukovi sa listom /Herba Convolvuli/, čiste se od slučajnih primesa. Suše se na običnoj temperaturi ili u sušari do 45 stepeni. Sušeni materijal se odlikuje gorkim ukusom.
Koristi od poponca
Poponac nije samo dosadan korov. Ispostavilo se da njivski poponac ima ustanovljeno laksativno, diutetično i epitelotonično dejstvo. Laksativno dejstvo njivskog poponca je zbog toga što se u njemu nalazi konvulin, tvrde ruski naučnici nakon provedenog istraživanja sedamdesetih godina prošlog veka.
Po informaciji njihovog drugog kolege, koji je proučavao svojstva biljke, semenke i koren poponca imaju pretežno laksativno dejstvo i mogu se koristiti kod kolitisa i gastritisa, dok listovi imaju diuretilno dejstvo, a strukovi i sok koji se dobija od njih - može zaustaviti krvarenje. Biljka se koristi i kao epitelotično sredstvo kod povrede kože i specijalno kod rana koje teško zarastaju, to je postalo jasno iz podataka naučnika, koji su predstavljeni početkom šezdesetih godina.
Ustanovljeno je takođe da ekstrakt njivskog poponca ima izražen hipotenzivni efekat, koji snižava krvni pritisak sa do 50% od izlaznog nivoa u trajanju 60-120 minuta. Ukoliko se prilaže dve nedenje dovodi do normalizacije aterijalnog krvnog pritiska.
Ekstrakt biljke usporava i smanjuje snagu srčanog pulsa. Na glatku muskulaturu ekstrakt ima antropinopodno dejstvo. Individualni alkaloidi konvolvin i konvolamin imaju lokalno anesteziološko dejstvo, praćeno jako iritirajućim delovanjem na sluzokožu. Od nadzemnog dela poponca je izoliran i sastoajk koji ima dejstvo zaustavljanja krvarenja.
Glikozidi, izolirani iz poponca imaju baktericidno dejstvo. U narodnoj medicini, napici od cele biljke, kao i od posebnih njenih delova se koriste kao laksativno i diuretično sredstvo. U nekim delovima Rusije se upotrebljava za lečenje hipertonije i bronhijalne astme, što odgovara eksperimentalno ustanovljenim podacima za njeno dleovanje.
Narodna medicina sa poponcem
Bugarska narodna medicina preporučuje napitak od njivskog poponca kod hroničnog atoničnog zatvora, praćenim bolovima i grčevima. Koristi se još kod ustajale žutice, otežanog mokrenja i upale žlezde prostate.
Jedan deo biljke se preliva sa 5 delova 70 % alkohola i ostavlja da stoji dve nedelje. Procedi se i poje od tečnosti po 1/2 do 1 kašičice 2-3 puta dnevno kao diuretično sredstvo.
Jedna kašičica sitno iseckanih strukova poponca se preliva sa jednom čašom vrele vode i ostavlja da se ohladi. Dobijena tečnost se procedi i popije u trajanju od dva dana. Ista tečost se može koristiti i za spoljašnju upotrebu.
Kod upale bešike jedna supena kašika listova crne zove, jedna supena kašika troskota i jedna supena kašika poponca se preliva sa 400 ml vrele vode. Biljke stoje dva sata. Procedi se i pije umesto vode.
Štete od poponca
Poponac treba da se koristi kao lekarsko sredstvo samo pod kontrolom lekara. Prilikom unošenja velike količine biljke se mogu javiti problemi u stomačno-crevnom traktu, povraćanje, dijareja, oštećenje srca, bubrega, jetre itd. Osim toga, unos njivskog poponca može da izazove izliv krvi i neraspoloženje.
Komentari