Orlovi nokti /Lonicera/, je rod skrivenosemenica iz porodice Kozokrvinca. Uključuje oko 180 vrsta ispravljenih ili uvijenih žbunova. Poznati su još i kao kozja krv ili božje drvce. Više sorti se najčešće gaji za živu ogradu, ali ima i vrsta koje se mogu saditi da pokrivaju zemljište ili kao pojedinačni žbun.
Listovi orlovih noktiju su suprotni, prosti, ovalni, dugi od 1 do 10 cm, većina njih su širokolisni, a neki od njh su zimzeleni. Mnoge vrste mirišu slatko, sa dvostrano simetričnim cvetovima, obojeni u roze, belo, žuto itd. Neke vrste imaju jako vlaknasta stabla.
Plod predstavlja crvenu, plavu ili crnu sferičnu ili duguljastu jagodicu, koja sadrži nekoliko semenki. Kod većinevrsta čiji su plodovi otrovno. Lonicera caerulea je jedna od malo vrsti čiji se plodovi mogu konzumirati i gaje se za domaću upotrebu i u trgovini.
Većina plodova orlovih noktiju privlači prtice, koje dovode do brzog širenja nekih vrsta van rodnih granica.
Orlovi nokti se razmnožavaju semenkama, reznicama i deljenjem žbunova. Neke vrste se koriste kao dekorativna biljka zbog toga što lepo cveta i ima egzotičnu masu listova.
Istorija orlovih noktiju
Još pre 300 godina kinezi otrkivaju korisna svojstva orlovih noktiju. Traktak iz fitoterapije Šun nun ban cao đin određuje biljku kao višu i korisniju biljku.
U Materija medici, kineski lekar Li Šidžan navodi da cvetovi orlovih noktiju deluju protivotrovno, zato mogu lečiti trovanje, raspršiti zastoj krvi i aktivirati energiju krvi. Ako se često pije napitak, biljka može produžiti ljudski život.
Vrste orlovih noktiju
Lonicera periclymenum predstavlja uvijeni listopadni žbun, koji dostiže visinu do 5 m. Listovi biljke su u obliku jajeta, tamnozeleni odozgo i sivi odozdo. Cvetovi su krupni, aromatični, žučkasto-beli unutra i spolja sa crvenim venčićem sa dlačicama. Cveta od juna do septembra, čak i kasnije. Koristi se kao dekorativna biljka.
Lonicera japonica ili japanski orlovi nokti predstavljaju brzorastući, zimzeleni uvijeni žbun, sa suprotno pređanim listovima, celih ivica i elipsastog oblika. Listovi su tamnozeleni odozgo i beličasti odozdo. Cvetovi su krupni i aromatični. Plod je sočna crvena jagoda sa nekoliko semenki. Poreklom je iz istočne Azije. Široko je rasprostranjena i gaji se kod nas u parkovima i baštama. Biljka koja je potpuno otporna na zimu.
Lonicera caprifolium je takođe vrsta skrivenosemenica iz roda Orlovih noktiju iz porodice Kozokrvnica. Rasprostranjena je u prirodnim uslovima u srednjoj i južnoj Evropi, maloj Aziji i oblasti Kvakvaza, ali se koristi i kao dekorativna biljka.
Ova vrsta dostiže visinu do 5 m. Listovi su elipsasti, tamnozeleni sa gornje strane i plavo-sivi odozdo. Cveta u junu-julu sa krupnim i aromatičnim cvetovima, bele do crvene boje. Plodovi predstavljaju narandžasto-crvene jagode koji sazru u avgustu.
Lonicera tatarica je vrsta skrivenosemenica iz roda Orlovih noktiju iz porodice Kozokrvnica. Lonicera tatarica predstavlja uspravni hrast, visok do 4 m, duguljasto-jajasti, u osnovi srcasti, plavo-zeleni, a odozgo sivo-zeleni. Cvetovi varijaju do tamnocrvenih, pojavljuju se u maju-junu. Plodovi sazru u julu i avgustu. Izgledaju kao jarkocrvena jagoda.
Lonicera tatarica je poreklom iz kontinentalnih delova istočne Evrope i južnog Sibira. U Bugarskoj se gaji u parkovima, otporna je na sušu i hladnoću. Dobro podnosi orezivanje. Koristi se za grupno zasađivanje i žive ograde, za jačanje obala koji su izloženi suncu.
Lonicera caerulea ili jestivi orlovi nokti predstavljaju listopadni žbun i drugačiji je predstavnik orlovih noktiju. Poreklom je iz istočnog Sibira i odlikuje se otporom na hladnoću - može izdržati do -40 stepeni. Ima okruglu, veoma razgranatu krošnju. Listovi su ovalno-elipsasti, mat zeleni, dostižu dužinu do 5 cm. Cvetovi su mnogobrojni, , žućkasti, u obliku paradajz-paprike, raspoređeni u pazuhu listova.
Cveta u aprilu-maju. Zri u junu-julu - plodovi su sočne duguljaste jagode, pokrivene plavim slojem. Ukusne su, slatko-kisele, imaju lekovita svojstva. Vrsta Lonicera cаerulea se može naći na našim planinama. U Sirbiru je poznatakao ukusna plodonosna biljka i koristi se odavno. U Evropi počinje da se gaji relativno skoro u te svrhe.
Gajenje orlovih noktiju
U principu, orlovim noktima je potrebno bogato zemljište, koje se đubri u rano proleće. Pred kraj cvetanja je dobro da se žbun oreže, da bi bio oblikovaniji. Biljka se razmnožava deljenjem ili reznicama, zasađenim u sanduče tokom leta.
Orlovi nokti se sade u proleće ili jesen. Biljka se stavlja na rastojanje od 1.5 do 4.5 metra jedna od drugog, u zavisnosti od očekivanih razmera zrelog žbuna. Iskopana rupa treba da bude duboka iao i lopta od korena i 2-3 puta šira.
Orlovi nokti su odgovarajući za ozelenjavanje ograda, za čardaklije i gazebe. Ako se ne kontroliše, biljka može da zauzme baštu kao korov. Neke agresivnije vrste treba da se orezuju češće. Plodovi brzo sazru i ptice ih lako mogu preneti, nakon toga se brzo hvataju. Eto zašto treba da se sakupljaju pre nego što sazru.
Koristi od orlovih noktiju
Japanski orlovi nokti /L. japonica/ imaju veoma lekovita svojstva. Njegova boja ima visoku lekovitu sposobnost i poznat je u kineskoj medicini. Ima moćna antibakterijska i protivupalna svojstva, koristi se za izbacivanje toksina, protiv antraksa, groznice, gripa, čireva, kašlja i upale grla.
Miris cvetova se koristi za aromatizovanje, zato što ima dokazan blagotvorni uticaj i smanjuje stres. Biljka se upotrebljava kao lek, čaj, hrana, napitak, kozmetički proizvod. Može da se unosi često za zaštitu od virusa i štetnih bakterija.
U kineskoj medicini se upotrebljavaju cvetovi, listovi i stablo orlovih noktiju /L. japonica/. Od njih se pripremaju lekovita sredstva koja leče probleme sa zglobovima, dizenteriju, kožne bolesti, prehladu, bronhitis itd. Od njega se prave napici, sirupi, pije su o obliku čaja ili kapsula.
Naučno je dokazano da ova vrsta čuva i leči grip, pneumoniju, tumore, reguliše šećer u krvi, snižava telesnu temperaturu, čuva jetru, pomaže kod mršavljenja. Leči hroničan kolitis, akutni nefritis, mastopatiju, bolesti gornjih disajnih puteva, bolove u krajnicima.
Japanska vrsta orlovih noktiju ima sladak ukus i hladnu energiju. Prodire u meridijane pluća i želuca. Ukoliko se stablo orlovih noktiju uzima unutrašnje, efikasan je kod parotitisa, hepatitisa i artritisa. Osim unutrašnje, može se prilagati i spoljašnje za ispiranje kože kod infekcija, rana i upala.
Orlovi nokti se često kombinuju sa drugim biljkama. Na primer, zajedno sa forzicijom se koriti za lečenje mnogih respiratornih bolesti, kada se kombinuje sa majčinom dušicom olakšava simptome gripa. Orlovi nokti se prilažu u kombinaciji sa hrizantemama za lečenje visoke temperature i virusnih bolesti. U kombinaciji sa mentom se koristi za ispiranje kod osipa.
Čaj od orlovih noktiju pomaže kod iskašljavanja i kada se kombinuje sa jagorčevinom i plodovima duda, olakšava kašalj i simptome astme. Cvetovi orlovih noktiju pomažu organizmu da se očisti od toksina, a kod dijare se jedu proprženi. Stabla orlovih noktiju se ponekad koriste kao dodatak u lečenju a akupunkturom.
Narodna medicina sa orlovim noktima
Prema kineskoj narodnoj medicini, orlovi nokti imaju efekat hlađenja na organizam. Verueje se je vatra u telu razlog za bolesti i unošenje ove biljke hladi telo i smanjuje simptome. Različiti delovi japanskog orlovof nokta ima mnogo lekovitih svojstava, što čini biljku odličnim diuretikom, protivupalnim i antibakterijskim sredstvom. Dokazano je da snižava krvni pritisak.
Čaj od orlovog nokta sa mentom se može pripremiti tako što se orlovi nokti (30 g) kuvaju 15 minuta u 500 ml vode zajedno sa svežim korenom trske (60 g). Nakon toga se dodaje menta (10 g) i napitak se kuva još 3 minuta. Procedi se i zasladi. Ovaj čaj čisti krv, utoljava žeđ, olakšava prehladu i smanjuje visoku temperaturu.
Čaj od orlovih noktiju i hrizanteme utoljava žeđ u letnjim žegama i otklanja glavobolju, izazvanu prehladom. Napitak se priprema tako što se 10 g cvetova orlogovg nokta u 10 g cvetova hrizanteme popari u toploj vodi. Tečnost se procedi i zasladi šećerom.
