Vinobojka /Phytolacca americana/ predstavlja višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Phytolaccaceae (familija vinobojki). Biljka je poznata još i kao kermes, murićep, grozdoboja, solima, alkrmez. Rizom biljke je debeo, kao repa, ima više glava, sa mnogo vlaksnotg korenja. Stabla su ponekad na jednom rizomu. Ona su prava, razgranata, do 3 m visine, gola, zelena, ponekad obojena u crvenkasto. Grane u gornjem delu stabla su obično razgranate. Listovi su uzastopni, u obliku jajeta ili jajasto-lancetni, krupni, do 25 cm dužine, odozgo zaoštreni, u osvni klinasto sabijeni.
Gornji listovi su sitniji od donji, sa srednjom žilom koja je veoma ispupčena, zeleni, često kasnije dobijaju crvenkastu boju, sa kratkim rebrastim drškama. Cvetovi su sakupljeni u grozdast cvast dužine do 15 cm, raspoređeni obično supotreno listovima i učvršćeni za stablo uz pomoć drške, duge do 10 cm. Cvetne drške su rasparne, obično sa po 3 listića. Cvetovi su sitni. Cvetni omotać ima pet delova, a delovi su okrgulasto-jajasti, tupi, u početku beličasti, a potom crvenkasti. Tučaka ima 10, kraći od cvetnog omotača.
Pre nego što plod sazri je zelen, ima deset rebara, a prilikom sazrevanja postaje okrugao, tamnoljubičast. Semenke su sjajne, liče na sočivo, spljeskane, crno-ljubičaste. Vinobojka cveta u junu-avgustu. Ona je poreklom iz Severne Amerike, Azorskih i Kanarskih ostrva. U Evropu je prenešen u oblast Mediterana. Kod nas raste kao dekorativna biljka, a često i kao divlja biljka u mestima gde ima korova.
Sastav vinobojke
Koren vinobojke sadrži gorku amfornu smolu i otrovni alkaloid fitolakcin 0, 16 % (fitolakkotoksin). Izoliran je takođe i jedan lipogeni glukoprotein sa molekuralnom težinom 32 000, Ustanovljeno je da glikoprotein sadrži 3, 2 % monozaharida i 14 % heksozamina. Određen je i aminokiselinski sastav glikoproteina, ustanovljeno je takođe da sadrži velike količine cisteina. Određen je i aminokiselinski sastav glikoproteina, pri čemu je ustanovljeno da ima izraženo mitogeno i hemoglutinirajuće dejstvo na kulturu limfociti in vitro. Koren sadrži malo eteričnog ulja, kiseline fitolakovu i mravlju kiselinu, skrob, fermente oksidaza, šećera, gume, masnog ulja.
Postoje poznati podaci i o sadržaju tanina u biljci. Plodovi sadrže jednu otrovnu supstancu glukozidnog karaktera i jednu saponinsku sa drastičnim dejstvom, kao i crvenu boju kariofilen. Od semenki je izvučeno i masno ulje (eterični ekstrakt), od koje je odvojena jednu sapunsku i jednu nesapunsku frakciju, druga sadrži eterol i spinosterol. Prilikom farmakoliških istraživanja biljke, ustanovljeno je da treba da se smatra za jako otrovno korenje i svežim izdancima biljke, pošto prilikom povećanja doze se pojavljuje povraćanje, dijareja i konvulzija. Smrt nastupa zbog paralize respiratornog centra.
Gajenje vinobojke
Vinobojka nije zahtevna biljka. Voli sunčana mesta, ali se dobro razvija i u poluhladu. Zemljište treba da bude bogato hranljivim sastojcima i da se redovno zaliva. Vinobojka se razmnožava semenka, koje se poseju u martu i aprilu. Kad poniknu na gustom onda se rasađuju. Na stalno mesto se sade na razmaku 1 x 1 m. Za vreme vegetacije oko biljke se redovno okopava, a ako je potrebno čupa se korov ili se zaliva. Biljka ove vrste ne podnosti orezivanje.
Sakupljanje i čuvanje vinobojke
Kao lek se upotrebljava koren vinobojke (Radix Phytolaccae decandrae, Radix Soiani racemosi). Oni se sakupljaju u avgustu-oktobru. Koren se kopa nakon što sazre plodovi u jesen, odstrani se nadzemni deo, očisti se od zemlje i opere hladnom vodom, ostavlja se da se ocedi. Nakon toga se seče na ivice i po dužini za brže sušenje.
Ovako pripremljeni materijal se suši u provetrivim mestima na jakoj promaji, a najoblje u sušari na temepraturi do 50 stepeni. Materijal treba da se suši do kraja. Od 6 kg svežeg korenja se dobija 1 kg suvih. Obrađeni materijal se pakuje u kese standarnde težine i skalidšti u suvim i provetrivim prostorijama, daleko od neotrovnih biljaka. Potrebno je s vremena na vreme da se proverava da biljka ne ovlaži.
Koristi od vinobojke
U našoj narodnoj medicini vinobojka se upotrebljava spoljašnje protiv reume, kod hemoroida itd. Napitak od svežeg korenja biljke (1:10) učestvuje u sastavu preparaa merifita, koji se koristi za lečenje laringitisa, tonzilitisa i drugih bolesti govornog aparata. Listovi i korenje biljke ulazi u sastav preparata akrofit, koji se prolaže unutrašnje kod radikulitisa.
Vinobojka ima blagotvoran efekat na kardiovaskularni sistem. Biljka pomaže kod glavobolje, hipertonije, bolesti bubrega i išijasa. Vinobojka deluje protivupalno, diuretično, laksativno, iskašljavajuće i antihelmitno. Od biljke se prave razni homeopatski lekovi. Listovi se koriste ne samo kod pripreme napitaka za unutrašnju upotrebu, nego se prilažu i lokalno kod hemoroida, čireva i ekcema na koži.
Sredstvo za bojenje kariofilen se široko upotrebljava za dobijanje tamnocrvenih sredstava za bojenje, za bojenje u crveno svilenih tkanina itd. Kada se koristi za bojenje proizvoda za konzumiranje, nije opasan, pošto za 10 litara rasola ili vina je doovljan samo jedan plod.
Narodna medicina sa vinobojkom
Ruska narodna medicina preporučuje odvarak od listova vinobojke prilikom lečenja bolova u zglobovima. Nekoliko listova vinoboja se stavlja u teglu i posuda se puni do vrha toplom vodom. Tegla se zatvara dobro i ostavlja na tamno i hladno mesto na dve nedelje. Dobijenom tečnosti se mažu zglobovi i leša u trajanju od jednog meseca. Ta tečnošću se takođe mogu praviti i obloge.
Od vinobojke se može pripremiti i tinktura koja se koristi za lečenje otitisa, laringitisa i tonzilitisa. Prelijte 10 g korena od biljke sa 100 ml alkohola i ostavite posudu na tamno dve nedelje. Uzimajte svaki dan po 15 kapljica. Pripemljena tiktura jača odlično i imunitet.
Ruska narodna medicina preporučuje kod upala grla i problema u stomačno-crevnom traktu da se uzima po 1-2 suva ploda biljke ujutru i uveče.
Štete od vinobojke
Pre nego što počnete sa korišćenjem vinobojke kao leka, obavezno se konsultujte sa vašim lekarom, pošto je biljka otrovna i može izazvati ozbiljne probleme. Predoziranje biljkom izaziva povraćanje, grčeve, dijareju, vrtoglavicu, paralizu, glavobolju, respiratorne probleme itd.
