Način pripreme
Očistimo cvetove i uklonimo cvetne drške. Cvetove prikupljamo sa visokog i čistog mesta, zato ih ne peremo kako bismo sačuvali polen. Ali ako vi odlučite - stavite ih u đevđir i jednom ih operite mlazom tekuće hladne vode.
Očisćene cvetove stavljamo u veliku staklenu teglu i dolivamo votku, težeći tome da cvetovi budu prekriveni alkoholom, da ne bi potamneli, iako samo po sebi potamnjivanje ne menja ukus likera.
Zatvaramo teglu i ostavljamo na tamnom i hladnom mestu oko 5 nedelja /eto zbog čega vam sad predstavljam recept/.
Boja likera postaje jarka prilikom dužeg stajanja aromatičnih cvetova u alkoholu.
Nakon tog perioda, cedimo cvetove i u tinkturu dodajemo šećerni sirup. Njega smo prethodno skuvali, dok nije postao bistar i dodajemo ga ohlađenog. Svaki dan mućkamo teglu dok se količina šećera ne istopi.
Čuvamo u flaši najbolje na tamnom mestu. Vremenom liker od bele zove dobija boju tamnog ćilibara.
Savet: Za sledeći put imam ideju da umesto šećera dodam domaći med od akacije. Aroma mu je veoma upečatljiva i sigurno će obogatiti ukuse pića.
Ali to sledeće godine, da smo zdravi!
