Način pripreme
Muhlama je raskošni turski namaz za koji mi je žao što ga nisam ranije upoznala. Toliko je jednostavan za pripremu i toliko ukusan, da jedva postoji neko kome se ne bi dopao - uostalom, Bugarin voli kačkavalj i sve što je napravljeno od njega.
Predivno bi bilo da se za Muhlamu koristi turski kačkavalj koji bude u nitima, ali imamo i bugarske sa sličnim kvalitetima. Čak može da se eksperimentiše i sa modernijim sirevima kao što su Gauda, Grijer i Čedar, samo da nisu mnogo zreli i tvrdi.
Od italijanskih bili bi pogodni Provolone i od zrelijih mocarela, koja se koristi za picu. Ementaler je takođe odgovarajuć kao tekstura, ali ipak ga ne preporučujem, zbog posebnog ukusa koji ne ide uz ovaj raskošni namaz.
Da biste pripremili Muhlamu, istopite maslac na umerenoj vatri, da ne gori. Koristite sud ili tiganj sa debelim dnom, ili originalni turski sud sa dve drške, od kojih i potiče naziv za namaz.
U maslacu prepržite kukuruzni griz neprestano mešajući. Dovoljno je da vam prijatno zamiriše i gotov je, nije potrebno da čekate da postane braon boje.
Postepeno sipajte vodicu (da bi bilo lakše možete unapred da je zagrejete) i mešajte dok se ne dobije glatka smesa. Ovde je trenutak da posolite, ukoliko kačkavalj kojeg koristite nije mnogo slan.
Kratko kuvajte dok se ne zgusti i tada sipajte izrendani kačkavalj i mešajte dok se ne istopi i dok se ne dobije glatka, rastegljiva masa.
Proporcije kukuruznog brašna i kačkavalja mogu da variraju i prema vašem ukusu.
Najbolje je da se Muhlama servira topla, pre nego što se kačkavalj stegnuo, kako bi se u nju umakao komadić hleba, hrskavi krekeri i prepečene kriške.
Ukoliko se sprema u originalnom sudu sa dve drške, servira se direktno u njemu na trpezi, a ukoliko je u tiganju, može da se prebaci u glinenu posudicu.
U svojoj autentičnoj varijanti, Muhlama se posipa cimetom, ali za one poput mene koje ga ne vole nešto posebno, mnogo pogodnije bi bilo da se garnira orasima i suvim grožđem.
Prijatno!
