Buhač /Pyrethrum Cinerariaefolium/ predstavlja lepu, višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Glavočika. Potiče iz Dalmacije, ali se kultiviše u Rusiji, Japanu, SAD-u itd. Osim što je mnogo lepa dekorativna biljka, buhač je prvi pomočnik u borbi sa štetnim insektima po biljkama.
Buhač ima gust korenov sistem. Od korenja svakog proleća niče mnogo blago razgranatih stabala u donjem drvenastom delu. Stabla sa cvetnim drškama dostižu do 1 m visine. Listovi buhača su uzastopni, duplo ili troduplo rasečeni, sivo-zeleni odozgo, pepeljasto-zeleni odozdo
Cvetne glavice su krupne, raspoređene pojedinačno na vrhovima cvetnih drški. Periferni cvetovi su beli, a unutrašnjost je obojena žuto. Plod buhača duguljast, sa 4-5 rebara, a semenke žute-sive ili svetlobraon. Cela biljka ima srebrnaste dlačice i ima karakterističan jak miris.
Vrste buhača
U rod buhača ulazi preko 100 vrsta koje su rasprostranjene u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Cveće kultivisanih vrsta su bele, žute, roze, grimizna itd. Osim dalmatinskog buhača, kod nas je rasprostranjena baštenska margareta /Pyrethrum coccineum/.
Baštenska margareta je otporna na zimu, zeljasta je, dostiže visinu do 60 cm. Ova vrsta ima perasto iseno lišće. Cvetovi su pojedinačno raspoređeni i ispravljene latice predstavljaju krupnu korpicu čije su jezičaste latice roze ili ciklama boje, a žute zaokrugljene su žute boje. Baštenska margareta je poreklom sa Kavkaza. Biljka je rasprostranjena pre više od 200 godina, kada su napravljene dekoraivne baštenske sorte sa krupnijim cvećem.
Sastav buhača
Buhač sadrži do 0, 50 % eteričnog ulja, piretrina- do 2, 5 %, supstance smole, hrizantin, hrizantenm jedan glukozit, inulin, Biljka sadrži još cinerine, koji su dva puta manje toksični od piretrinina.
Gajenje buhača
Biljka se gaji u trajanju 4-5 godina na jednom mestu. Odgovarajuće za njihov uzgoj strukturno zemljište sa laganim mehaničkim sastavom, sa alkalnom ili neutralnom reakcijom, koje propušta vodu i dobro drenirana, crnica, sa dobrim zalihama hranljivih sastojaka. Dobri prethodnici su žitarice, koje ostavljaju čistu površinu od korova. Ostali odgovarajuću prethodnici su usevi koji se okopavaju.
Deo, na kojem će se gajiti se ore na dubini od oko 30 cm, nakon što se prethodnik pokupi. Obrada pre sadnje se sastojic u kultivisanju površine na dubini od 15-18 cm. Pre nego što se posadi, naprave se brazde na zemlji. Organsko đubrivo jako povećava prinos cveća. Preporučuje se oko 2 t oborskog đubriva, nanesenog pre glavne obrade.
Buhač se razmnožava semenkama, rasađivanjem i vegetacijom. Metoda rasađivanja je pogodan u uslivima sistemske suše. Koriste se visoke leje u te svrhe. Preporučuje se da zemlja u njima bude dobro obrađena i pođubrena. Semenke se sipaju po površini na brazdu, na rastojanje između 10.-12 cm. Za jedan hektar je potrebno oko 50 g semenki, posejanih na 10-12 kvadratnih metara zemljišta.
Posejane semenke se pokrivaju oborskim đubrivom i površina leje se poravna. Dobro je da semenke posejete najkasnije do sredine septembra. Rasada će biti gotova krajem oktobra, nakon toga se iznosi na stalno mesto. Razmak između redova treba da bude 45-60 cm, a unutra u redovima 35-40 cm.
Nega buhača se sastoji od plevljenja korova i okopavanje za održavanje dobre struktre zemljušta. Biljka se okopava bar 2-3 puta. Prilikom suše se zaliva 2-3 puta. Za vreme aktivnog rasta i cvetanja potrebna je prehrana tečnim stajskim đubrivom, razređenim u odnostu 1:5.
Sakupljanje i čuvanje buhača
Od buhača se upotrebljavaju cvetne korpice /Flores Pyrethri/, koje se beru od maja do jula. Kudaju se cvetne korpice /bez drške/ u početku cvetanja dok se potpuno ne rašire. Za brže i rentabilno branje se mogu osposobiti specijalni češljevi, liče na češljeve, kojima se bere cvet kamilice, ili neka druga savršenija mehanizacija. Bere se 2-3 puta. Za branje se bita suvo i sunčano vreme.
Za vreme branja buhač ne trebada se meša sa cvetovima kamilice - Matricaria chamomilla L. /, posebno ako su obe kulture u susedstvu/. Cvet kamilice je sa končanim, šupljim i mekim cvetovima, dok je cvetna unutrašnjost buhača tvrda i ravna. Miris ima je takođe različit.
Sakupljeni materijal se čisti od dugih drški ili slučajnih primesa, koje su upale prilikom branja i suši što je moguće pre. Kod sporijeg sušenja se mnogo lako pogoršava kvalitet biljke a može doći do toga da se biljka baci.
Buhač treba da se suši na suncu, rasporedi se u tankom sloju ili na ramove ili neko plano, a uveče se materijal stavlja u zatvorene prostorije. Naravno, najbolji rezultat se dobija u sušarama sa osiguranom ventilacijom, prva dva sata se suši na temepraturi 30-40 stepeni i suši do kraja na 50-60 stepeni.
Od 4 kg svežeg cveća se dobija 1 kg suvih. Suvo cveće biljke je sa ili bez kratkih drški. Imaju Imaju beličastu, kremastu nijansu na krajnjim jezicima cveća i mnogo okruglih cvetića zlatno žute boje u sredini. Miris im je karakterističan, a ukus gorak.
Potpuno osušena se čuva u suvim, tamnim i provetrivim prostorijama u dobro prirpemljenim pakovanjima. Ne treba da čuvate mlevenu u prahu, pošto brzo gubi svoju aktivnost. Imajte u vidu da svetlost i vlaga jako utiču za smanjenje ili potpuno uništavanje biljke, zbog toga ne treba da se čuva dugo.
Koristi od buhača
Buhač je jedini insekticid koji blagotvorno može da bude kultivisan na našim geografskim širinama. Buhač se koristi u obliku napitaka sa vodom ili dikretno sitno izmrvljen, kao insekticid protiv štetočina ili u borbi protiv insekata i drugih parazita.
On deluje kao apsolutni insekticid, a u isto vreme nije štetan ni za čovek ni za životinje sa stalnom telesnom temeparaturom. Zahvaljujući svojim svojstvima, buhač ulazi u sadržaj raznih insekticida, koristi se još u domaćinstvu, kao i stočarstvu. Buhač se slobodno može gajiri i koristiti na teritoriji sopstvene farme, što smanjuje troškove spoljašnjih investicija.
Insekticidni kvaliteti buhača su poznati još odavnina. U epohi Rimske imperije lozari na teritoriji Dalmacije su upotrebljavali u borbi sa neprijateljima insektima. I do dana današnjeg biljka je nezamenljivo sredstvo za biljnu zašititu u biološkoj poljoprovredi.
Biljka se može koristiti na sledeći način: Potopite 100 g suvog cveta u 500 ml vrele vode. Ostavite tako oko pola sata dok se smesa ne ohladi. Dodajte 10 ml biljnog ulje (suncokreta, repice, susama ili drugo). Razredite tečnost u odnostu 1:15 sa vodom, dodajte 100 g preparata za čišćenej (sapun ili vero). Sa prirpemljenom smesom prskajte na sve štetočine insekte u dozama od 5 l na hektar.
Pripremite sprej od buhača tako što ćete nabrati poluotvorene cvetove i sušiti ih na hladnom mestu. Potoptie nekoliko supenih kašika buhača u trešnjovaču i ostavite smesu jednu noć. Nakon toga u nju dodajte 1 l tople sapunjave vode. Možete koristiti preparat kao insekticid nekoliko dana.
Smesa sa vodom i biljkom sa laganim benzinom se upotrebljava za prskanje životnih prostorija. Pripremljeni prepasrati od bohača se prilažu protiv crevnih parazita u veterinarskoj medicini.
Komentari