Pečurke su izuzetno zanimljiva prirodna stvorenja. Ovo ogromno carstvo ne pripada niti životinjama, niti biljkama, nego su u potpunosti samostalne. Pečurkama nije potrebna svetlost kao svim drugim živim stvorenjima da bi rasla. One razgrađuju organsku materiju. Imaju i mnogo korisnih svojstava i zbog toga su važna grana lanca ishrane.
Skoro svi ljudi vole ukus pečuraka. Skloni smo da prihvatamo da su pečurke koje se jednu zdrava hrana. Jedini uslov je da budu skuvane, one /sa retkim izuzetkom/ ne jedu su sirove, zato što su u takvom obliku nisu kompitabilne sa ljudskim organizmom.
Malo poznata, ali veoma radoznala činjenica je da nas konzumiranje pečuraka čini pametnijim i to odmah. Psihoaktivni alkaloid psilocibin koji je pronađen u nekim pečurkama je savršen dodatak za mozak, zato što podstiče razvoj novih neurona. Ovo može da se desi u okviru sati nakon konzumacije pečuraka.
Međutim, priroda nam je postavila zamku - pečurke koje se jedu i tako su ukusne, imaju otrovne dvojnike. Oni su toksični, opasni i uzrokuju smrt. Barem za neke od njih ovo važi u potpunosti bezuslovno.
Kada govorimo o otrovnim pečurkama, prva koja nam pada na pamet je muhara. Da li je ona najotrovnija? To ne može kategorično da se tvrdi, zato što nije reč samo o jednoj vrsti, nego o otprilike 600 vrsta muhare, o jednoj ogromnoj porodici, o kojoj mogu da se nauče neke zanimljive i korisne činjenice.
Opšte informacije o muhari
Pečurka muhara se najčešće navodi kao otrovni dvojnik najomiljenijih i ukusnih pečuraka. Koje su najotrovnije među muharama je najčešće postavljano pitanje. Njegov odgovor je u pregledu vrste muhara, ali postoje opšti uslovi koji važe za sve predstavnike vrste.
Ova pečurka priprada pločastim gljivama porodice Amanitovi.
Šumski krastavac koji se sreće po našim šumama je jarko i bogato ukrašen, ali predivnog izgleda koji nas omađija, dosta je varljiv. On predstavlja otrovnu korenastu pečurku koja je simbioza micele (pečurke) sa korenjem različitih biljki i drveća. Od svih 600 vrsta muhara nisu sve jarko crvene. Njihove kapice su bele, smeđe ili žute. Najpoznatija je kraljevska muhara, muhara Cezara, Pantera i crvena muhara.
Posebno lepa je crvena muhara koja je dvojnik prečurke neveste i prelepa je kreacija sa tankom ili debelom jarko crvenom kapicom. Ona je pokrivena belim ljuspama koji su ostatak segmenata vlakna u procesu formiranja pečurke.
Veoma otrovna pečurka bleda žaba takođe pripada muharama. Kod nje je često fatalan ishod.
Zelena i bela muhara se mešaju sa apetitnom sunčanicom i takođe imaju fatalne posledice, zbog čega je savet da se pri najmanjoj sumnji ne sakupljaju, s obzirom na to da je jestivi dvojnik objekat posebnog interesovanja od strane ljudi koju sakupljaju pečurke.
Zbog čega je muhara otrovna?
Telo pečurke muhare sadrži nekoliko vrsta toksičnih komponenti koje su nalaze u kapici i koži, a panjić ima niži sadržaj otrova. Hemijski sastav najčešće predstavljaju:
- Muscimolk - ovo je halucinogen sa hipnotičkim i sedativnim delovanjem koji je sposoban da razruši svest;
- Ibotenska kiselina - toksična materija koja uništava moždane ćelije;
- Muskarin - prirodni alkaloid koji širi krvne sudove i ne dozvoljava srcu da se savija u pravilnom ritku. Nakon njegovog gutanja nastupa trovanje sa svim karakterističnim simptomima - nizak krvni pritisak, mučnine i povraćanje;
- Muskafurin - antibakterijska materija koja poseduje protivupalna i antigancerogena svojstva zbog čega se neke muhare koje ga sadrže, kao što je crvena na primer, koriste i u medicinske svrhe.
Potrebno je da se zna da se najviše otrova nagomilava u muhari tokom proleća i leta i one su najopasniej u tom periodu.
Kako se hrani sama pečurka muhara
Hrana muhare su organske materije, zato što ona nije u stanju da apsorbuje ugljen dioksid iz vazduha, a takođe nema ni hlorofil.
Primena muhare
Mikroskopske količine otrovne pečurke se primenjuju u farmakologiji za proizvodnju lekova. One se koriste kod nesanice, bolova u zglobovima, prehlada, infekcioznih oboljenja i bolesti raka. Preparati napravljeni sa pečurkom muharom se uspešno primenjuju u lečenju rana, bolova i grčeva, za povećavanje imuniteta i za sprečavanje krvarenja.
Vrste muhara
Možda najzanimljivije i korisno pitanje o muharama je ovo o vrstama i njihovom prepoznavanju, zato što se to direktno tiče našeg zdravlja i čak našeg života. Evo najpoznatijih vrsta muhara.
Crvena muhara
Ovo je veoma otrovna pečurka bazidijum koja pripada porodici muhara. Ima lepo plodno telo i dobro je poznata svim ilustracijama u dečijim bajkama gde je obično crtaju kao predstavnika otrovnih pečuraka.
Pečurka ima kapicu prečnika 5 do 15 centimetara, ali ima i one sa većim delom koji podseća na široku kapuljaču. Kada je mlada ona je u obliku jajeta, nakon toga postaje lopta, a na kraju je ravna i blago zaobljena. Po boji kapica je crvena, može da bude i sa tamnim nijansama sa belim ljuspicama po njoj. Starije pečurke više nisu tako jarke i mogu da dobiju narandžastu nijans.
Koža je glatka, a prilikom vlage još je i lepljiva. Meso crvene muhare je meko, tanko, belo, ispod kože sa žućkastom nijansom, bez mirisa.
Lamele su slobodne, guste, široke, ne dostižu do panja i bele su boje.
Pečurka ima cilindrični panjić, zadebljan, beli ili kremasti cvet. Visina dostiže do 15 centimetara.
Raste u četinarskim i listopadnim šumama od jula do novembra. Rasprostranjena je u Evropi, Americi, Južnoj Africi, Australiji i Aziji. Ovo je veoma otrovna pečrka koja deluje na vegetativni nervni sistem, cirkulaciju i varenje. Dvojnik pečurke jajčare.
Bela muhara
Ova pečurka ima poluhemisferičnu kapicu u početku, kasnije ona postaje ispupčena i na kraju pljosnata. Bele je boje, ali može da bude i bledo kremaste. Ima glatku i vlažnu površinu. U prečniku dostiže 10 centimetara.
Lamele su bele i guste i nisu srasle sa panjićem.
Panjić je cilindar i širi se ka osnovi.
Meso pečurke je belo, gusto, bez mirisa, ali može da se oseća i neprijatan miris. Meso može da se promeni do jarko žute. Raste do 12 centimetara visine.
Raste u listopadnim i ređe četinarskim šumama. Voli toplija južna mesta i raste u grupama.
Ovo je smrtonosno otrovna pečurka.
Dvojnik je pečurke.
Zelena muhara
Zelena muhara ima kapicu prečnika 6 do 15 centimetara. U početku široka deo koji podseća na kapuljaču je jajolik, zelenkasto braon do maslinasto zelen, može da bude i boje limuna sa krupnim belim delovima, ostacima ukkupnog prekrivača.
Meso pečurke je belo, do blago zelenkasto, prijatnog ukusa, bez mirisa. Lamele s slobodne, žućkasto zelene, debele i guste.
Panjić je cilindričan, do 2 centimetra debljine i 12 centimetra visine cele pečurke.
Sreće se na visokim kontinentima osim Antarktika, u svim vrstama šma, ali najčešće u listopadnim.
Ovo je veoma otrovna pečurka, njen otrov se smatra najjačim u prirodi.
Kraljevska muhara
Raste u hrastovim i bukovim šumama, kao i u borovim šumama. Ima veliku braon kalup prečnika do 20 centimetara. Meso je žuto-braon i ne tamni kada se raseče. Otrovna je i izaziva halucinacije prilikom konzumacije.
Panterka - Muhara sa pegama
Njena braon kapuca prolazi kroz hemisferično i pljosnato stanje, kroz mnogo nijansi smeđe boje, a dimenzije su 5 do 15 centimetara u prečniku, sa šupljikastim stablom i visoko je otrpilike 12 centimetara. Meso pečurke je belo, sa neprijatnim mirisom.
Sa horizontalnim prstenom koji malo visi.
Ovo je veoma otrovna pečurka koja može da uzrokuje smrt.
