Taro /Colocasia Esculenta/, takođe poznat kao trolist i kolokazija je tropska biljka koju ljudi u različitim delovima sveta koriste za jelo. Taro je povrtna biljka, ali je ne treba jesti sirovu, jer je otrovna.
U Bugarskoj se biljka zove trolist, jer se posle rasta trećeg lista najstariji list suši. Međutim, uz dobro osvetljenje i vlažnost, biljka zadržava 5-6 listova.
Poreklom sa Havaja i Fidžija, ima veoma velike zelene listove u obliku srca. List tara može dostići metar dužine, zbog čega se u nekim zemljama naziva "slonovo uvo".
Legende kažu da su tri lista taroa baka, majka i ćerka. Kad jedan ode, ostali plaču.
Sastav taroa
Taro je izuzetno korisna biljka. Sadrži niz vrednih supstanci i elemenata. U najvećim količinama nalaze se omega-3 i omega-6 masne kiseline, proteini, gvožđe, kalcijum, magnezijum, mangan, selen, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B9, vlakna, ugljeni hidrati, prirodne masti.
Uzgajanje taroa
Taro ima određeni specifičan karakter i nije ga lako uzgajati. Razmnožava se izdancima ili reznicama. Potrebna mu je relativno velika saksija jer vremenom razvija veoma jak korenov sistem.
Idealno vreme za presađivanje je sredina proleća, jer tada počinju da rastu temperature.
Jedan od najvažnijih uslova za uspešan uzgoj taroa je količina vode koju dobija. Zahteva umereno zalivanje, a ako ima višak vode, korenje može istrunuti.
Ovo je takođe najčešći uzrok bolesti biljaka. Važno je da vazduh oko taroa bude vlažan, a u tu svrhu se periodično prska.
Izaberite svetlo mesto za taro, dok ga treba zaštititi od direktne sunčeve svetlosti. Taro dolazi iz toplih krajeva, pa pokušajte da mu obezbedite toplu i vlažnu klimu.
Za biljku je pogodna mešavina peska, tresetne mahovine, glinenog zemljišta. Mora se obezbediti dobra drenaža. Tokom aktivnog perioda /od proleća do jeseni/, taro se prihranjuje posebnim đubrivom.
Taro treba zaštititi od grinja i lisnih vaši. Ako lišće počne da žuti, onda mu je vazduh suv i potrebno mu je više vode.
Karakterističan proces kod taroa je tzv "gutacija", što je plač kod biljaka. Iz lišća se oslobađaju kapi, koje su u slučaju taroa otrovne i mogu izazvati alergijsku reakciju.
Kuvanje taroa
Taro se koristi u kuhinjama širom sveta - Brazil, Kina, Bangladeš, Japan, Jamajka, Filipini, Indija, Polinezija, Turska, Španija, Surinam, Tajvan, Vijetnam, Zapadna Indija, SAD. Taro je veoma popularan u havajskoj kuhinji.
Uz taro se pripremaju razna jela.
Može se kuvati sa mesom, ribom, rakovima. Koristi se kao začin u proizvodnji slatkiša i sladoleda, priprema se u sosu od paradajza, u kašama i supama, bebi pireu i čipsu.
Kao što je pomenuto, taro je korisna ali i toksična biljka. Zbog toga, ni u kom slučaju ne bi trebalo da se konzumira sirov. Pored toga, ima male kristale - kalcijum oksalat. Oni štite taro od neprijatelja i štetočina. Na sreću, nakon termičke obrade, taro je potpuno jestiv.
Koristi od taroa
Navodne koristi taro listova su brojne. Veruje se da biljka poboljšava vid, štiti i bori se protiv virusnih infekcija, vlaži kožu i rožnjaču očiju, štiti od slobodnih radikala i deluje antioksidativno, smanjuje osetljivost na svetlost, normalizuje nivo šećera u krvi, održava zdravu štitnu žlezdu, poboljšava funkcije nervnog sistema.
Za taro se kaže da smanjuje razdražljivost i umor, poboljšava stanje pluća i štiti od čestih prehlada, ubrzava zarastanje rana, štiti od hronične dijareje, održava snagu kose, kostiju, noktiju i zuba.
