Sočna i slatka, meke i pomalo zrnaste teksture, unutrašnjost krušaka bele do krem boje nekada se zvala „dar bogova“. Iako je sezona krušaka od početka avgusta do kraja oktobra, različite sorte se mogu videti tokom cele godine.
Kruške su, zajedno sa jabukama i dunjama, član porodice Rosaceae. U zavisnosti od vrste, njihova koža tanka kao papir može biti žuta, zelena, smeđa, crvena ili kombinacija dve ili više boja. Kao i jabuke, one imaju jezgro u koje se može skloniti nekoliko semenki.
Poreklo krušaka
Kruške su ukusno voće, slično jabukama i dunjama. Postoje hiljade vrsta koje se razlikuju po ukusu, obliku, boji i načinu skladištenja. Najčešće sorte su Anžu, Bartlet, Bosc i Conference.
Naučno ime kruške je Pyrus communis.
Kada govorimo o poreklu kruške, moramo da pomenemo dve različite verzije. Po nekim izvorima, ovo voće je kultivisano pre 3000 godina u zapadnoj Aziji, dok prema drugima datira još iz kamenog doba. Osim toga, kruška je tokom vekova bila uvek poželjan izbor voća.
Zanimljivo je da do 18. veka kruška nije imala današnji ukus. U to vreme se više pažnje poklanjalo njenom uzgoju, pa je tako nastala današnja kruška sa izrazito mekanom teksturom i slatkim ukusom.
Danas su glavne zemlje koje uzgajaju kruške Kina, Italija i SAD.
Sastav krušaka
Kruške su dobar izvor dijetetskih vlakana, vitamina C, meda i vitamina K. Vitamin C stimuliše bele ćelije da se bore protiv infekcija direktno ubijajući mnoge bakterije i viruse i regeneriše vitamin E. Uz unos jedne sočne kruške dnevno, takođe ćete unositi 11, 1% dnevne vrednosti vitamina C i 9, 5% dnevne vrednosti bakra.
U 100 g krušaka ima 94 g vode, 11, 4 g ugljenih hidrata, 0, 1 g masti, 0, 6 g pektina, 2, 3 g vlakana i 0, 4 g proteina.
Zelene kruške sadrže supstancu sorbitol, koja se tokom procesa zrenja pretvara u glukozu i pektin. Generalno, sveže kruške su neka vrsta koktela korisnih supstanci. Bogate su organskim kiselinama (jabučna, limunska, oksalna) i nizom mikro elemenata - magnezijumom, bakrom, gvožđem, cinkom i fosforom.
Kruške takođe sadrže jod, koji je dovoljan da zadovolji potrebe organizma za ovim elementom. Blago opor ukus voća je zbog tanina koji se nalazi u njegovoj kori. Specifičnu aromu određuju eterična ulja sadržana u mesu kruške.
Upotreba kruške u medicini
Iz ploda se mogu izdvojiti brojne aktivne supstance koje se potom koriste u proizvodnji niza lekova. Na primer, kruške su bogate arbutinom koji ima odlična antiseptička svojstva i ova supstanca je veoma korisna u lečenju bolesti bubrega i urinarnog trakta.
Sprovedeno je više studija koje dokazuju da kruške imaju veoma pozitivan uticaj i na srce. Ekstrakt ovog voća se često koristi u kozmetologiji, jer pomaže u smanjenju masnoće kože, sužava pore i obogaćuje je vitaminima.
Sveže ili pečene kruške imaju blago laksativno dejstvo. One takođe snabdevaju telo neophodnim dijetetskim vlaknima, što zauzvrat dovodi do normalizacije stolice. Savremena istraživanja dokazuju da redovno konzumiranje kaše od kruške pomaže normalizaciji rada creva i ublažava hronični zatvor usled slabe peristaltike.
Možemo li zamrznuti kruške?
Da, kruške se mogu zamrznuti i cele i isečene na komade. Dovoljno je dobro oprati voće, obrisati i osušiti peškirom, a zatim zamrznuti u obliku koji vam odgovara. Međutim, savetujemo vam da ih stavite u posebne posude ili vakuumske kese kako ne bi upijale ostale ukuse u vašem zamrzivaču. Možete ih čuvati do godinu dana.
Najvažnija tačka u ovom slučaju je odmrzavanje krušaka. U idealnom slučaju, izvadite ih 1-2 sata pre konzumiranja i stavite na donju policu frižidera. Tako će se kruške polako odmrznuti, što zauzvrat neće narušiti njihov oblik i strukturu.
Odabir i čuvanje krušaka
Pošto je kruška prilično kvarljivo voće, gotovo je izvesno da one koje vidite u prodavnicama neće biti potpuno zrele. Treba ih ostaviti na sobnoj temperaturi do potpunog sazrevanja. Upravo u ovom trenutku – neposredno pre nego što dođu do tačke kvarenja – imaće najveći nivo antioksidanata.
Ako želite da ubrzate proces zrenja, stavite ih u papirne kese ili novine i povremeno ih okrećite. Čuvanje u plastičnim kesama je nepoželjno, jer će se vrlo brzo pokvariti. Ovo je neophodno samo ako želite da ih sačuvate za kasnije dugo u frižideru.
Kulinarska upotreba krušaka
- Kruške se moraju dobro oprati, jer ih je najkorisnije jesti cele sa korom, zbog vlakana koja se nalaze u njoj.
- Ako se kruška iseče, brzo će porumeniti. Ako želite da izbegnete ovaj proces, lagano je poprskajte sokom od limuna ili pomorandže.
- Kao deo željene salate, uz krušku se odlično slaže skoro sva "zelen", praziluk i orasi.
- Poslužite kruške sa kozjim ili plavim sirom za desert.
- Dodajte nasečene kruške, đumbir i med u ovsene pahuljice.
- Kruške su pogodan dodatak soku od jabuke ili vinu.
Mogu se koristiti i u desertima i kao važan sastojak u glavnim jelima, kao što je foie gras sa karamelizovanim kruškama. Ovde sve u velikoj meri zavisi od vaše mašte i koliko ste voljni da eksperimentišete u kuhinji. Jedinstvenost krušaka je u tome što uz njihovu pomoć možete stvoriti prava kulinarska remek-dela sa kruškama, kao što su:
1. Slatko od krušaka;
3. Poširane kruške;
4. Deserti od kruške.
Koristi od konzumiranja krušaka
Vlakna sadržana u kruškama snižavaju visok nivo holesterola, što je izuzetno dobra vest za ljude koji su u riziku od ateroskleroze i srčanih oboljenja od dijabetesa. Vlakna se takođe vezuju za hemikalije koje izazivaju rak u debelom crevu, štiteći njegove ćelije od oštećenja. Možda je to razlog zašto su dijete povezane sa hranom bogatom vlaknima povezane sa smanjenim rizikom od raka debelog creva.
Pokazalo se da voće bogato vlaknima štiti od raka dojke kod žena u postmenopauzi. Takvo voće su jabuke, šljive i kruške.
Kruške se takođe smatraju voćem koje nije svojstveno razvoju alergija. Prilikom upoznavanja beba sa voćem, ovo voće je preporučeni početak.
Istraživanja pokazuju da su vitamini antioksidansi A, C i E izuzetno važni za dobro funkcionisanje naših očiju, što znači da će kruška dodata mleku ili žitaricama za doručak svakako imati blagotvoran efekat.
