Za dunju se smatra da potiče iz Irana. Njeno botaničko ime Cydonia oblonga potiče iz oblasti ostrva Krit.
Gajenje dunja je rasprostranjeno u jugoistočnoj Evropi čak i pre gajenja jabuka. Prema istraživačima još oko 1000 godina pre Hrista u Palestini su bili upoznati s dunjama. Prelepo malo uvrnuto drvo dunje rađa plodove različite po veličini, boji i obliku.
Drveća dunje su široko rasprostranjena u Grčkoj, Novom Zelandu, Argentini i Francuskoj. Postaju popularna i u Severnoj Americi. U početku dvadesetog veka se razvija i industrija konzerviranja dunja.
Plod dunje podseća na krušku ili jabuku. Da bi bio ukusan treba da bude zlateaste do žute boje ili s crvenkastim mrljicama. Najčešće dunja izgleda velika i bez oblika. Koža može da joj bude pokrivena mahovinom ili da bude glatka. Karakteristična za sve dunje je izuzetna aroma.
Aroma svake vrste ima različite nijanse mošusa ili divljeg tropskog voća, slično parfemu. Gruba i kisela dinje na može da se konzumira sirova i iziskuje kuvanje da bi bila pogodna za konzumaciju. Skuvana dunja dobija divnu boju, sličnu karamelu.
Sezona dunja je kasna jesen, ali može da se nađe tokom cele godine.
Dunja igra važnu kulinarsku ulogu na svetskom nivou. Ona je popularna u marokanskoj, persijskoj, rumunskoj i uopšte ovdašnjoj balkanskoj kuhinji. Dodavanje dunja u paprikaše sa mesom ili kao dodatak pečenom mesu je veoma rasprostranjeno.
Nazvana je "melimelum" od strane rimljana, ovo grčko ime znači "medena jabuka", jer je plod stavljan u med da bi se napravio džem. Portugalci nazivaju dunju "marmelo" i slade sa marmeladom napravljenom od nje. Grci joj daju ime "Cydonia" što postaje "cotogna" u Italiji i "coing" u Francuskoj.
Najveći poštovaoci dunja su inače Turci.
Istorija dunja
U vreme vladavine velikog cara Solomona postojao je specijalan zakon prema kome je trebalo da mladenci jedu dunje na dan svadbe da bi imali srećan brašni život. Znamenita zlatna jabuka koju je Paris darovao boginji Afroditi, prema nekim izvorima nije jabuka već upravo dunja. Dokazano je da se u to vreme u Troji nisu gajile jabuke, što tera istoričare da misle da je baš dunja "jabuka razdora" između tri najlepše boginje - Afrodite, Here i Atine.
U jednom od svojih epigrama Martial spominje dunje s medom koje su napravile same nimfe. One su služile da zavaraju ljutitog Zevsa.
Sastav dunja
Dunje spadaju u voće sa veoma visokim sadržajem pektina, šro znači da imaju dobre osobine želiranja. Dunje sadrže veliku količinu celuloze - 1, 55% kao i tanine do 0, 57%. Upravo te materije daju opor ukus dunjama i u velikoj meri ograničavaju njihovu konzumaciju u svežem stanju. Dunje su bogate vitaminom C i niacinom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom i natrijumom. U dunjama ima malih količina mangana, bakra i kobalta.
U 100 g dunja sadrži se 57 kalorija, 4 mg natrijuma, 15 g ugljenih hidrata, 2 g biljnih vlakana, 1% vitamina A, 25% vitamina C, 1% kalcijuma i 4% gvožđa.
Vrste dunja
Razlikuju se 4 osnovne vrste dunja:
- Asenica - dunje su srednje krupne, imaju pravilnu površinu i jabučast oblik. Zri tokom meseca oktobra, a plodovi su odličnog ukusa;
- Trijumf - to je srednje krupna vrsta dunja koja ima kruškast oblik i dobre osobine ukusa;
- Hemus - vrsta dunje sa nesimetričnim ili jabučastim oblikom. Meso ime je žuto, aromatično i blago kiselo;
- Trimoncijum - to je vrsta dunja sa sitnim plodom i ne mnogo prijatnim ukusom zbog čega se ne preporučuje za direktnu konzumaciju.
Izbor i čuvanje dunja
Birajte dunje koje su tvrde, žute i velike, bez mekih delova. Dunja može da se čuva na sobnoj temperaturi do nedelju dana. Na hladnom ili u frižideru voće može da bude sačuvano dosta dugo.
Dunje u kulinarstvu
Dunje imaju dosta opor ukus zbog čega se skoro ne konzumiraju u svežem stanju. Pošto sadrži veliku količinu pektina dunja je pogodna za pravljenje džema, želea. Dunje se takođe koriste za pravljenje kompota ili se konzumiraju pečene. Osim samostalno one se koriste za pravljenje deserata i u kombinaciji s jabukama i kruškama. One su izuzetno aromatičan sastojak za pravljenje pita ili pudinga. Budući da imaju zdravu i izdržljivu na toplotu teksturu dunje iziskuju duže vreme kuvanja.
Dunje mogu da se peku cele i da se serviraju s orasima, medom i suvim voćem. Postoji i niz recepata za pripremu svinjskog ili telećeg mesa s dunjama. Veoma važno je da se ne ljušti kora jer upravo se u njoj krije prelepa aroma ovog voća.
Dunja ulazi u sastav jednog od najelitnijih vina na svetu - Šardone i Sovinjon blan. Božićni ukrasi su mnogo aromatičniji i lepši ako se uz ostalo voće u posudu doda i nekoliko dunja.
Koristi od dunja
Bogata vlaknima dunja sadrži umerenu količinu vitamina C i kalijum. Četiri unce sirovog voća sadrži oko 65 kalorija. Svakodnevna konzumacija dunja smanjuje verovatnoću za rak. Jedno nedavno istraživanje ustanovilo je da je konzumacija dunja efektna i za snižavanje krvnog pritiska. Poznato je da dunje pomažu pri mamurluku. Još su drevni iscelitelji ustanovili naobičan efekat žutog voća. Dunje pomažu kod lupanja srca, stomačnih problema, mučnine, povraćanja i žutice.
Dunje deluju antiupalno zbog kombinacije tanina i pektina u njima. Osim toga korsite se za opšte jačanje organizma, kao i kao sredstvo protiv bolova u crevima i stomaku. Dunja je korisna kod kardio-vaskularnih oboljenja. Voće je veoma pogodno za konzumaciju kod bolesti disajnih puteva, jetre i pluća.
Sok od dunja ima jako baketricidno dejstvo. Koristi se kod upalnih problema u ustima, a spolja kod čireva i rana.
Narodna medicina sa dunjama
U narodnoj medicini široku primenu nalaze ne samo plodovi već i litovi i semenje dunje. Od njenog semenja se pripremaju esencije protiv kašlja. Od listova dunje se pravi ekstrakt koja se koristi za snižavanje holesterola i krvnog pritiska.
Komentari