Viski /Whiskey/ je popularno alkoholno piće. Uglavnom se proizvodi od raža ili pšenice, a takođe se može napraviti i od ječma. Poreklo naziva ovog pića proizilazi od keltske reči usquebaugh, koja u prevodu znači "voda života". U početku su Englezi čuli tu reč kao uishgi, pa se vremenom pretvorila u whiskey.
Istorija viskija
Viski spada u alkoholna pića koja imaju bogatu istoriju. Prema izvorima, Kelti su više od 5 vekova uspešno pravili eliksir. Škotska i Irska se i dalje sukobljavaju koja od njih je prava zemlja porekla viskija, tj. njegova domovina. Ipak, opšteprihvaćeno je da korene ovog pića treba potražiti kod Iraca. Ovo piće se do 15. veka najviše proizvodilo po manastirima. Škoti su počeli da ga proizvode i u kućnim uslovima, tako da napušta duhovne hramove.
Do prve četvrtine 19. veka je skoro svaka farma imala kazan u kome je pravila ovo poznato piće. Nakon toga, pojavom akciza se ova praksa drastično smanjuje. Tadašnji viski koji su Škoti i Irci pili se znatno razlikuje od onog kakvog mi znamo danas. Tada se viski konzumirao odmah nakon proizvodnje, jer se smatralo da ovo piće kasnije neće biti dobro za konzumaciju.
Kasnije su proizvođači sasvim slučano otkrili da ako ovo piće odstoji, to nikako ne utiče i ne šteti, već čini da viski bude mnogo prijatnijeg mirisa i ukusa. Vremenom su se pojavile i nove tehnike za proizvodnju viskija. U 19. veku ovo alkoholno piće dobija svetsku popularnost, a njegovi glavni konzumenti su ostali, kao i ranije, Škoti i Irci. Ubrzo on postaje popularan u Americi, a danas spada u najomiljenija alkokolna pića na svetu.
Proizvodnja viskija
Razni proizvođači koriste različite tehnike u proizvodnji viskija, pa je to ujedno i razlog zašto na tržistu postoji toliko vrsta. Ipak, opšteprihvaćeno je da kada se alkohol pravi od ječma, da se potopi u vodu, najmanje 2 - 3 dana. Tako se zrna dovoljno namokre, kako bi proklijala posle. Zatim se on pažljivo rasporedi po određenoj površini i sačeka se dok ne proklija.
Dok se to ne desi (obično je potrebno oko desetak dana), potrebno je da se zrna rednovno mešaju i da se zaštiti od pojave buđi. Dobijene klice se stavljaju na posebne meže koje se nalaze u odgovarajućoj peći. Slad se suši na ugljenu treseta oko dva cela dana, a zatim se uklanjaju otpaci i melje se. Dobijeni proizvod se stavlja u kacu, gde se zatim sipa voda.
Dobijeni rastvor se može fermentisati. On se pročišćava i čuva se u rezervoaru. Zatim se smesa fermentiše sa kvascem dok se ne dobije alkoholna supstanca. Ona se zatim destiluje. Ako destilacija bude uspešna i dobijena tečnost ispunjava standarde, ona se zatim sipa u burad. Burad bude obično napravljena od hrastovog ili trešnjinog drveta.
Vrste viskija
Danas postoje najrazličitije vrste viskija. Naravno, postoji nekoliko vrsta koje treba poznavati. U tu grupu spada Mlat viski. On se proizvodi od proklijalog jećma, koji može biti sušen na tresetu kraće ili duže vreme. Ljubitelji bi, svakako, pomenuli i singl Malt viski, za koji se smatra da je napravljen od jedne malt sirovine. Ipak, nije isključivo da se koriste i proizvodi koji su dobijeni u različito vreme. Ova vrsta viskija se čuva u bačvi najmanje osam godina.
Najpopularnija vrsta viskija na svetskom tržištu je mešani viski. On se pravi od slada i destilata drugih žitarica. Često se dodaje i alkohol. Mešani viski ima zlatnu boju, budući da je dodata boja karamela ili neki drugi pojačivač boje. Ljubitelji ovog viskija takođe odlično poznaju i američki viski. On je mešavina viskija od nekoliko vrsta žitarica. Druga poznata vrsta je irski viski. Od škotskog viskija se razlikuje po tome što se kod njega vrši sušenje na uglju, budući da dim ne može da stigne do samog zrna. Iz tog razloga irskom viskiju nedostaju specifični viski i miris.
Čuvanje i služenje viskija
Eksperti savetuju da se viski čuva na tamnom mestu, tako da temperatura bude oko 8-9 stepeni. Takođe, savetuje se da flaša ovog pića stoji uspravno. Prema škotskim običajima, viski se služi zajedno sa čašom vode, a gosti mogu da razrede alkohol po svom ukusu. Dodaje se i led. Irci imaju druge navike kada je reč o konzumaciji viskija, pa preferiraju da piju čist viski. Viski se pije polako, u malim gutljajima, da bi se dobro osetio ukus, a sa njim i aroma. Čaša za viski treba da bude cilindrična, a pri serviranju se ne puni mnogo. Uz viski se može poslužiti i meze. Tipično jelo uz ovu vrstu alkohola je dimljena riba. Drugo meze koje se slaže uz viski su ostrige. Kod nas se viski konzumira sa orašastim plodovima.
Viski u kulinarstvu
Kao što smo već spomenuli, na tržišu postoji dosta vrsta viskija. To je razlog što ovaj alkoholni napitak postaje popularan i u kulinarstvu. Viski se uspešno koristi u pripremi recepata za razne kolače, bombone, eklere, torte, rolate, sladolede, kremove, džemove i druge đakonije. Među najpoznatijim desertima sa viskijem je Irski kolač, Čokoladna kugla i Želirana irska kafa. Slani specijaliteti sa viskijem takođe mogu biti veoma ukusni.
Nemojte propustiti da ovo aromatično piće dodate pečenom pilećem mesu ili dinstanoj svinjetini. Viski je deo i mnogih koktela. Odlično se kombinuje sa raznim sokovima i bezalkoholnim napicima. Dobre kombinacije daje i kada se pomeša sa bejlisom, rumom, vermutom, brendijem ili nekim drugim pićem. Naravno, ne treba preterivati sa količinama i ispijanjem. Male količine viskija se mogu dodati čaju ili kafi. Po želji se može dodati i šlag.
Koristi od viskija
Iako se mišljenja specijalista ne slažu oko korisnosti alkohola za zdravlje, većina njih tvrdi da je viski koristan ako se pije u normalnim količinama. Prema pojedinim istraživanjima, kvalitetan viski deluje okrepljujuće i jača imunitet. Takođe, štiti od pojave kancera i potpomaže rad srca.
