Pšenica podrazumeva nekoliko vrsta biljaka roda Triticum, iz porodice žitarica. Pšenica je najvažnija žitarica, i to ne samo u Evropi, već i u ostalim delovima sveta. Hleb, testenina, krekeri i kolači su samo deo spiska namirnica koje se proizvode od pšenice.
Istorija pšenice
Pšenica je drevna kultura, koja dolazi iz Jugozapadne Azije i konzumira se više od 12 000 godina. Ona je jedna od prvih žitarica koje su ljudi kultivisali. Prema poslednjim istraživanjima, prvo kultivisanje pšenice je bilo u maloj oblasti koja se nalazi na jugozapadu Turske.
Sposobnost pšenice da se samooprašuje je dodatno olakšala stvaranje novih vrsta pšenice u različitim krajevima sveta.
Ona se smatrala izvorom života i imala je važnu ulogu, kako u kulinarskom, tako i u religioznom pogledu. Skoro 1/3 stanovništva u svetu pšenicu smatra glavnim izvorom ishrane.
Selekcija pšeničnog semena i odvajanje od korova polako vodi do pojave novih sorti. Domaća pšenica, za razliku od divlje, ima veće zrno, a samo seme je jače pričvršćeno za klas - što je faktor koji olakšava žetvu. Selekcija sorti koje su lakše za žetvu nije bila sasvim namerna, pa se smatra da je najverovatnije posledica skupljanja pšenice. Uprkos razlozima selekcije, posledica je uvek jedna te ista - postepeno klutivisanje divlje pšenice i dobijanje nekoliko sorti domaće.
Kako se pšenica rasprostranjuje po Evropi, počinje da se koristi i pšenična slama za pravljenje izolacije streha još u bronzanom dobu i taj način izolacije se koristi sve do 19. veka.
Danas su najveći proizvođači pšenice Rusija, SAD, Kina, Indija, Francuska i Kanada.
Sastav pšenice
Pšenica je veoma bogata vitaminima - A, B, C, E i K, mineralima - selen, fosfor, mangan, cink, magnezijum, gvožđe i bakar. Pšenica, takođe, sadrži i omega-3 i omega-6 masne kiseline, oko 15 aminokiselina, glutaminsku i asparginsku kiselinu.
100 g pšenice ima 69.1 g ugljenih hidrata, 1.7 g masti, 2 g celuloze, 12.1 g belančevina, 349 kalorija.
Vrste pšenice
Kod nas i u svetu je najrasprostranjenija pšenica /T.Aestivum L./. Njena glavna karakteristika jeste tzv. "četka" na vrhu, a u zavisnosti od sorte može imati staklast, polustaklast i brašnast lom.
Tvrda pšenica /T.durum Desf./ je druga najrasprostranjenija vrsta. Dolazi sa Mediterana, ima duge i sakupljene osje, a zrno ima staklast lom.
Druge rasprostranjene vrste su engleska pšenica, dvozrnast i jednozrnasta spelta, timofejeva pšenica.
Odabir i čuvanje pšenice
- Kao i kod svake druge namirnice, proverite da li je pakovanje dobro zatvoreno, kako ne bi imalo tragove vlage.
- Integralnu pšenicu čuvajte u posudi sa poklopcem, na hladnom, tamnom i suvom mestu.
- Pšenične proizvode kao što su brašno, bulgur ili mekinje je najbolje da čuvate u frižideru, budući da ih niska temperatura čuva od propadanja.
Pšenica u svom prirodnom, nerafinisanom obliku je izvor velikog boja nurijenata. Kako bi maksimalno iskoristili te korisne materije, potrebno je da birate namirnice koje su od integralne pšenice, a ne od rafinisane, gde se sve korisne materije u samom procesu rafinisanja gube.
Pšenica u kulinarstvu
U raznim tradicijama, običajima i obredima, zrna pšenice su simbol bogatstva, plodnosti i čistoće. Sam hleb je od pšenice, a ujedno se ona za pravljenje hleba najviše i koristi. Osim što je sama pšenica namirnica, ona je deo mnogih recepata.
Zdrava salata sa pšeničnim klicama, ukusan hleb ili vekna, pšenica sa medom i orasima - to je samo deo jela koja sadrže pšenicu. Mleko sa pšenicom, kuvana pšenica. pšenica u jelima sa mesom i povćem - ona je gotovo univerzalna namirnica. Kuvana pšenica /dok joj zrna ne puknu/ je idealan sastojak mnogih užina i deserata od žita.
Velika količina vitamina B grupe i minerala se nalazi u mekinjama. Kako bi se zadovoljila dnevna potreba korisnih materija dečijeg organizma, možete napraviti čaj od pšenice. Deca koja imaju problema sa konstipacijom mogu konzumirati kašu sa mekinjama.
Koristi od pšenice
- Cela istina o pšenici. Koisti od pšenice isključivo zavise od toga u kom obliku se konzumira. Ako je 60% obrađena u belo brašno, bez dodavanja boja, to znači da sa neiskorišćenih 40% se gube mekinje i klice pšenice, a u njima ima najviše korisnih materija. Kada konzumirate namirnice napravljene od 60% pšeničnog brašna, vi u suštini gubite polovinu vitamina B1, B2, B3, folne kiseline, kalcijuma, fosfora, cinka, gvožđa i vlakana.
- Žene koje konzumiraju integralne namirnice nemaju problema sa težinom. Sprovedena istraživanja su pokazala da žene koje konzumiraju integralne namirnice, ne samo da nemaju problema sa težinom u poređenju sa onima koje konzumiraju namirnice bogate vlaknima u manjim količinama, već su manje sklone gojaznosti u budućnosti.
- Pšenica i druge integralne namirnice smanjuju rizik od pojave dijabetesa tipa 2. Pšenica i druge kulture su bogate mineralima i magnezijumom, koji sudeluje u enzimskim procesima, a udruzeno deluje sa enzimima i u sekreciji glukoze i insulina.
- Vlakna u integralnim namirnicama i voću sprečavaju pojavu raka dojke. Utvrđeno je d ishrana bogata vlaknima i voćem nudi adekvatnu zaštitu od raka dojke kod žena u periodu menopauze. Sprovedena istraživanja su pokazala da je konzumacija koncentrisanih vlakana u namirnica smanjuje rizik od pojave raka dojke.
- Integralne namirnice i riba pružaju zaštitu kod dečije astme. Ispitivanja su pokazala da ovakve namirnice, zajedno sa ribom, mogu smanjiti rizik od pojave dečije astme za 50%.
- Biljne materije u pšenici imaju isto ili čak i jače dejstvo od onih koje se nalaze u voću i povrću. Nedavna istraživanja se ne baziraju na njihovoj "slobodnoj" formi i antioksidantnom dejstvu, već na njihovoj mogućnosti da se pričvrste, a to se dešava za vreme varenja hrane, gde se ove materije apsorbuju. Integralne namirnice imaju fitonutrijente koji se pričvršćuju, pa samim tim se smatra da predstavljaju dobru zaštitu od raka.
- Pšenica sprečava pojavu kamena u žuči. Konzumacija namirnica koje su bogate nerastvorljivim vlaknima, kao što je i sama pšenica, može biti od koristi kada je u pitanju sprečavanje pojave kamena u žučnoj kesi. Ispitivanja su pokazala da je kod žena koje konzumiraju namirnice bogatije vlaknima smanjen rizik od pojave kamena u žuči.
- Lignani, koji se nalaze u pšenici i drugim žitaricama, deluju kao zštita od oboljenja srca. Liganan je vrsta nutrijenta, koji se u najvećim količinama nalazi u integralnim namirnicama. Lignan ne samo da štiti organizam od pojave raka dojke i drugih oblika raka, već i od raznih oboljenja srca.
- Pšenica, kao i druge integralne kulture, štiti od insufijencije srca. Osobe koje redovno konzumiraju integralne namirnice za doručak imjau manje šanse za pojavu srčane insufijencije.
- Pšenica ima dosta koristi za kardiovaskularni sistem kod žena u menopauzi. Unos integralnih namirnica, kao što je i sama pšenica, preporučuje se 6 puta sedmično ženam au periodu menopauze, koje imaju visok nivo holesterola, visok krvni pritisak ili bilo kakve znake srčanih oboljenja.
Štetnost pšenice
Pšenica, kao jedna od najčešće korišćenih namirnica kod nas, a i širom sveta, spada u namirnicec koje mogu izazvati alergijske rekacije. Protein koji se nalazi u pšenici je najčešći uzročnik negativnih reakcija tela. Opštepoznat gluten u pšenici je glavni razlog za razvoj tzv. glutenske enteropatije.
Danas jedan u 300, uzrasta između 30 i 45 godina je netolerantan na gluten. Reakcije netolerantnosti su nekada tolko jake, da se mora potražiti i posebna pomoć.
Pšenica u kozmetici
Za pravljenje mnogih kozmetičkih preparata se koriste proteini i ekstrakti pšeničnih klica. Oni hrane zaštitni sloj kože, tako što vlaže i regenerišu kožu. Maske sa pšeničnim mekinjama se često koriste. Odlična krema se dobija od ispasiranih zrna pšenice, soka od limuna i žumanceta. Redovan unos pšeničnih klica pomaže u održavanju lepe kose i kože, a takođe im daje sjaj.
Komentari