Mangostin /Garcinia mangostana/ je plod istoimenog drveta koje ima piramidalni oblik i koje može dostići visinu od 6 do 25 m. Mangostin se naziva i kraljem voća. Zemlja porekla mangostinovog drveta je Južna Azija, a danas se najviše može sresti u Kambodži, Tajlandu, Malaziji, Kini, Indoneziji. Mangostin nema nikakvih sličnosti niti veza sa mangom, osim samog naziva.
Da bi ovo drvo dalo plodove, treba da dostigne starost od 10 godina. Potrebna mu je vlažna klima tropskih nizija, kao i dobro drenirano zemljište. Mangostin se najviše gaji u baštama, nije pogodan za veliku proizvodnju, upravo zbog poteškoća koje su propraćene sporim rastom. Može se gajiti i kao sobna biljka ili u plasteniku, ali da bi ovo drvo uspelo, potrebno mu je obezbediti vlagu i toplotu.
Mangostin ili garcinia mangostana je dobio naziv po francuskom istraživaču Žaku Garcinu. Sama kraljica Viktorija je ovom neverovatnom voću dala titulu kralja voća. U Aziji se mangostin konzumira već vekovima, i to ne samo zbog odličnog ukusa, već i zato što je ovo voće veoma zdravo.
Mangostin je okruglog oblika, prekriven korom ljubičaste boje, koja je relativno tvrda. Plod može biti težine između 80 i 200 g - u zavisnosti od zemljišta gde je drvo poraslo. Ispod kore se nalazi mesnati deo, koji je podeljen na nekoliko delova, mek, kremast i providan. Plod ima sladak ukus, koji podseća na bademe.
Unutar ploda se nalaze semenke koje su čvrsto prilepljene jedna uz drugu. Obično ih bude od 1 do 5 komada, a takođe se mogu sresti i plodov bez semenki. Da plod sazri, potrebno je 100 dana.
Sastav mangostina
Danas je mangostin veoma cenjen među naučnicima zbog fitonutrijenata koje sadrži, poznatijih kao ksantini. Oni su zbog svoje efikasnosti poznati kao veoma moćni antioksidansi. Mangostin sadrži oko 40 različitih ksantina, što ga čini najbogatijim, čak i jedinstvenim izvorom ovih neverovatno korisnih nutrijenata. Takođe, mangostin sadrži velike količine vitamina C, vitamine B grupe, nikotinske kiseline, magnezijum, kalijum, mangan.
100 g mangostina sadrži 73 kalorija, 18 g ugljenih hidrata, 1.8 g vlakana, 0.41 g proteina.
Odabir i čuvanje mangostina
Kada mangostin sazri, on dobije ljubičastu boju i elastičnu koru. Ako je plod previše tvrd, zači da je prezreo i da nema prijatan ukus. Žućkaste fleke po mesnatom delu upućuju da je plod pokvaren, a u suprotnom slučaju - daje mu delikatniji ukus. U retkim slučajevima mangostin dobija tamnokrem boju, gotovo žutu, neprijatan ukus i aromu. To je zbog bolesti koja napada ovo voće, a čije poreklo i uzroci nisu ustanovljeni. Ako naiđete na ovakav plod, izbegavajte njegovu konzumaciju. Mangostin se čuva u frižideru, gde može biti do dve sedmice.
Mnogo pre je kraljica Viktorija obećala nagradu onome ko joj donese sveže plodove mangostina u Englesku. I do danas se mangostin ne konzumira masovno zbog svoje visoke cene, koja je uslovljena ograničenim mestima gde se gaji ovo voće.
Na našim prostorima se može sresti sok od mangostina, koji se msatra veoma korisnim. Međutim, treba imati na umu da je njegova cena veoma visoka - do 25 evra za 1 litar. Može se kupiti i u obliku kapsula.
Mangostin u kulinarstvu
Plodove operite i nožem isecite na pola. Uz pomoć kašičice izdubite unutrašnjost ploda. Mangostin se može konzumirati kako samostalno, tako i kao dodatak ukusnim voćnim salatama.
Odličo se slaže sa koktelima sa šampanjcem, pridajući im neverovatnu i egzotičnu aromu. Može se i konzervirati. Od mangostina se dobijaju veoma ukusni sokovi puni vitamina.
Koristi od mangostina
Sasvim nedavno je mangostin proglašen za jednu od 5 super namrinica na svetu. To, naravno, nikako nije slučajno, ako uzmemo u obzir velike količine fitonutrijenata. Ovo voće je pravo lekovito čudo. Zahvaljujući sastojcima, mangostin štiti od gubitka koštane mase, smanjuje rizik od pojave raznih vrsta raka, snižava holesterol, usporava proces starenja i poboljšava izgled kože.
Ovo voće jača kardiovaskularni i disajni sistem, ublažava neprijatne simptome menopauze, potpomaže održavanje visokog muniteta, štiti organizam od razvoja raznih infekcija, a takođe i zateže kožu. Mangostin pomaže u prevenciji dijabetesa, katarakte, ateroskleroze, visokog krvnog pritiska, upalnih procesa u crevima, osteoporoze i hepatitisa. On održava balans kiselina i elektrolita u organizmu.
Komentari