Sada kada se na policama velikih trgovačkih lanaca mogu naći sve vrste voća, ljubitelji zdrave ishrane mogu da uživaju u svežem voću i povrću tokom cele godine.
Ali čak ni tvrdokorni ljubitelji voća ne mogu se pohvaliti da su probali svo egzotično voće na svetu. Evo liste najegzotičnijeg voća koje možete staviti u usta (pod uslovom da ga možete pronaći):
Drvo jagode
Drvo jagode nije najređa ni najegzotičnija biljka u našoj rang listi. Postoje tri vrste biljke drvo jagode, a vrsta Arbutus je najzastupljenija u Evropi. Drvo jagode je karakteristično za zemlje mediteranskih regiona, nalazi se na teritoriji Francuske i Irske. Njegovi plodovi, sitni, crveni i hrapave površine, ne jedu se sirovi jer su neprijatnog ukusa. Od drveta jagode prave se ukusni kolači i džemovi.
Finger Lime (Limeta prst ili australijska limeta)
Postoji više od 100 različitih vrsta citrusnog voća. Finger limeta je samo jedan od predstavnika širokog spektra citrusa. Njegova rasprostranjenost je karakteristična za suptropske kišne šume ili suve šume Australije i Novog Južnog Velsa.
Njegovo karakteristično ime je zbog spoljašnjeg oblika ploda koji podseća na prst. Plodovi limete su duguljastog oblika, dostižu oko 10 cm dužine. Unutrašnjost mu podseća na nar, može biti zelene, braon, žute, crne ili crvene boje.
Ruka Bude
Ovo posebno citrusno voće se uglavnom nalazi u Indiji i Kini. Njegovi cvetovi su nežni, bledo ljubičasti. Za razliku od većine citrusa, Budina ruka nema gorku notu u svom ukusu. Može se jesti na tanko narezana ili narendana u hranu. Često ga monasi u budističkim hramovima nude kao simbol molitvenih ruku.
Crvena mirika
Crvena mirika je takođe poznata kao drvo kineske jagode. Osim u Kini, ima ga na Tajvanu, Japanu, Koreji i Filipinima. Plodovi crvene mirike, osim što su crveni, mogu biti beli ili ljubičasti u zavisnosti od stepena zrelosti. Imaju tvrdu ljusku i izuzetno slatku unutrašnjost.
Plodove crvene mirike možete jesti sveže, praviti od njih džem ili ih sušiti. Poznati brend voćnih sokova nedavno je prvi put u svetu pustio u prodaju sok od crvenih mirika.
Divlja kupina
Divlja kupina je karakteristična za alpsku i arktičku tundru. Njene ćilibarne plodove možete pronaći i u nekim delovima severnih šuma. Možete da jedete divlje kupine sveže da biste u potpunosti osetili njihov kiselkast ukus.
Prezrele kupine su blažeg i slađeg ukusa.
Od divljih kupina tradicionalno se priprema voćni džem ili žele. Neke skandinavske zemlje koriste ih za pravljenje likera.
Španska limeta
Ovo citrusno voće je rasprostranjeno u Centralnoj i Južnoj Americi, kao i nekim delovima Afrike. Zelenog je izgleda i velikog jestivog jezgra. Njegov ukus podseća na ukus obične limete - samo je nagoveštaj kiselije. Kako konzumirati ovo voće. Samo progutate ceo plod i isisate sok.
Imbe
Drugo ime voća Imbe je afrički mangostin. Široko je rasprostranjen u tropskim delovima Afrike. Nalazi se od Obale Slonovače do Južne Afrike. Plodovi imbea su mali i narandžasti, sa tankom korom i prečnikom od 2-3 centimetra. Poznati su po tome što se izuzetno prljaju i mrlje koje ostavljaju ne mogu se ukloniti. Imbe je prijatnog slatkastog ukusa, ali i karakterističnog blago kiselkastog ukusa. Pored direktne konzumacije, imbe se koristi za aromatiziranje vina i likera.
Čokoladna jabuka
Drvo čokoladne jabuke dostiže visinu od 25 metara. Veoma je osetljivo na hladnoću, zbog čega se uglavnom nalazi u Meksiku i Kolumbiji. Njegovi plodovi su obično zeleni. Oni su otprilike veličine srednje jabuke. Jednom otrgnute, čokoladne jabuke se smežuraju i postanu braon boje.
Nije slučajno što se zove čokoladna jabuka. Unutrašnjost voća veoma podseća na čokoladni puding i često se koristi kao zamena za čokoladu. Može se konzumirati u kombinaciji sa sokom od pomorandže i brendijem.
Voće čokoladna jabuka ima malo masti, bogata je kalcijumom, fosforom, gvožđem i ima četiri puta više vitamina C od pomorandže.
