Zbog svoje široke upotrebe u obliku dodatka ishrani, vitamin C je dosta poznatiji od ostalih suplemenata.
Vitamin C, poznat i kao askrobinska kiselina, rastvara se u vodi sa drugim hranljivim materijama koje, u slučaju da nisu potrebne organizmu, lako se eliminišu. Vitamin C ima broje funkcije u telu. Važno je znati da se ovaj vitamin ne proizvodi u organizmu, pa stoga telo treba snabdevati putem hrane ili tableta.
Uloge vitamina C
Najvažnija uloga vitamina C je ta što poboljšava rad belih krvnih zrnaca, koja imaju funkciju otkrivanja i eliminisanja bakterija, virusa, pa čak i kancerogenih ćelija iz organizma. Vitamin C je veoma važan antioksidant. On uspešno povećava dejstvo drugih važnih antioksidanata - vitamina A i E.
Vitamin C u organizmu prvenstveno ima zaštitnu ulogu. Poznat je i kao "antiskrobinski element", koji pomaže u sprečavanju oboljenja skrorbut. Kada količina vitamina C opadne ispod 300 miligrama, desni i koža gube zaštitni efekat ovog vitamina.
Kardiovaskularna oboljenja, pojava raka, kao i oboljenja zglobova i katarakta se dovode u vezu sa deficitom vitamina C. Vitamin C je uspešan u zaštiti putem svojeg dejstva kao antioksidans i sprečava oštećenja ćelija prouzrokovana kiseonikom. Strukture koje sadrže masti (kao što su to lipoproteinski molekuli) posebno zavise od zaštitnog dejstva vitamina C.
Nedostatak vitamina C
Simptomi neodstatka vitamina C se najčešće povezuju sa oboljenjem skorbut - krvarenje desnih i promena boje kože, iako je danas ovo oboljenje veoma retko. Drugi poznati simptomi koji ukazuju na nedostatak vitamina C su sporo zarastanje rana, slab imunitet, sklonost prehladama i drugim infekcijama, respiratornim infekcijama pluća, itd.
Postoje i stanja koja su prouzrokovana zbog toskičnosti vitamina C, ali ona su posledica unošenja vitamina C putem suplemenata, a ne putem namirnica, u kojima se on prirodno nalazi. Visoke doze, koje podrazumevaju 5 ili više grama vitamina C, mogu prouzrokovati da tečnost u crevima postane previše koncentrisana i kao posledica toga se može pojaviti dijareja.
Predoziranje vitaminom C
Velike i dodatne doze vitamina C mogu povećati nivo mokraćne kiseline u urinu. Vitamin C može uticati i na povećan prijem gvožđa iz biljnih namirnica i zato osobe koje imaju zdravstvene probleme u vezi sa povećanim nivoom gvožđa u ćelijama, trebalo bi da izbegavaju unos velikih količina vitamina C.
Nacionalna akademija nauka u SAD je iz tih razloga odredila gornju granicu za unos vitamina C, i to od 2000 miligrama (2 grama) za odrasle starije od 19 godina.
Vitamin C je veoma osetljiv na vazduh, vodu i temperaturu. Oko 25% sadržaja vitamina C u povrću i voću se može izgubiti tokom blanširanja ili zamrzavanja. Termička obrada voća i povrća koja traje dže ( 10 - 20 minuta) može dovesti do gubitka polovine od ukupne količine vitamina C. Kada se voće i povrće konzervira, a zatim i zagreva, samo 1/3 prvobitnog sadržaja vitamina C se može sačuvati.
Lekvi koji mogu dovesti do smanjenog prijema vitamina C su: preroralni kontraceptivi (kontraceptivne pilule), nesteroidna protivupalna sredstva, uključujući i aspirin, kortikosteroidi (npr. kortizon), sulfonamidi (često se koriste kao antibiotici ili za lečenje raka), kao i barbiturati.
Koristi od vitamina C
Razni oblici kardiovaskularnih oboljenja, oboljenja zglobova, rak, očna oboljenja, bolesti štitne žlezde, pluća i jetre zahtevaju posebnu pažnju što se tiče unosa vitamina C. Proces starenja je takođe usko povezan sa unosom vitamina C. Osim navedenih oboljenja, posebnu konzumaciju vitamina C zahtevaju i bolesti kao što su: akne, alkoholizam, Alchajmerova bolest, astma, autizam, depresija, dijabetes, bolesti creva, Parkinsonova bolest i druge.
Izvori vitamina C
Dodaci ishrani sadrže vitamin C u obliku askrobinske kiseline. Vitamin C se bolje apsorbuje u prisustvu flavonoida, a većina dodataka ishrani sadrži potrebne flavonoide.
Mogu se sresti i dopunjene verzije vitamina C, gde se obično on kombinuje sa mineralima kao što su kalcijum, magnezijum, kalijum.
Takođe, dostupan je metabolički složen oblik vitamina C koji se prodaje pod nazivom Ester - C (TM), gde je askrobinska kiselina pomešana sa nekoliko njenih prirodnih metabolita.
Odlični izvori vitamina C su: brokoli, paprika, kupus, karfiol, jagode, limun, slačica, repa, prokelj, papaja, spanać, kivi, grašak, dinja, pomorandža, grejpfrut, zeleni limun, paradajz, tikvice, maline, špargla, celer, ananas, zelena salata, lubenica, mirođija, menta i peršun.
Komentari