Albarinjo

Kristina ChernikovaKristina Chernikova
Glavni urednik
299810
Belo vino

Albarinjo je sorta belog grožđa, koja služi za proizvodnju vina. Gaji se u severozapadnim predelima Portugalije, kao i Galicije i Španije. Takođe, solidne površine se mogu sresti u SAD i Australiji. Ista sorta je poznata i sa nazivima azal blanko, albarinja, alvarinja, galego, alvarin blanko, galeginjo, itd.

U Španiji se dobijaju velike količine sorte albarinjo. Velike površine ove loze se najviše nalaze u gradu Kambadosu. Sorta je veoma rasprostranjena i u Vino Verdu. Na drugim mestima, poput Lime i Brage, ova sorta se meša sa raznim sortama ne bi li se dobila kupažna vina. Tokom poslednjih godina su se i australijski proizvođači vina zainteresovali za albarinjo.

Nedavno je otkriveno, da je velika količina vina koja je tamo plasirana kao albarinjo bila pogrešna deceniju unazad. Proizvođači su mislili da ulažu novac u špansko grožđe, ali su otkrili da gaje izdanje francuske sorte. Za grešku se saznalo 2008 godine, kada je Australiju posetio francuski ekspert. Usledile se DNK analize, koje su dokazale da je vino u flašama zapravo Savanjon.

Albarinjo se pre svega može prepoznati po spoljašnjim karakteristikama koje poseduje. Listovi su mu okrugli, osrednji, svetlozelene boje, a imaju i tri proreza na krajevima. Zrna su mala, ponekada vodnjikava. Zrna albarinja su srednje veličine, okrugla.

Ponekada se dešava da se malo spoljoštaju. Imaju žućkastu ili zelenkastu boju. Neretko se dešava da imaju i roze nijanse sa sunčane strane. Mesnati deo je vodnjikav i mekan. Ima prijatan ukus, koji podseća na voće. Prekriven je debelom i čvrstom kožicom. Od plodova albarinja se dobijaju visokokvalitetna bela vina.

Belo vino i sirevi

Istorija albarinja

Albarinjo /Albariño/ je galicijski naziv za grožđe. U Portugaliji se naziva Alvarinho, a ponekada Cainho Branco. Pretpostavlja se da su ga monasi doneli do Iberije u 12. veku. Smatralo se da je dvojnik rizlingu. Takođe postoje i pretpostavke da je ova sorta rođak francuskog Petit Manseng.

U početku 20. veka se loze albarinja mogle naći oko stabala drveća, ali samo na pojednim mestima. Nekoliko decenija kasnije proizvođači vina uviđaju veliki potencijal ovog grožđa i počinju da ulažu sve više u njegovo rasprostranjivanje.

Karakteristike albarinja

Kao što smo već spomenuli, od sorte albarinjo se dobijaju cenjena bela vina. Ona imaju svetložutu boju. Kod njih je kiselost velka, a sadržaj alkohola varira od 11.5 - 12-5%. Vina od albarinja su veoma aromatična. Ona imaju miris, koji će vas u mislima odvesti na livadu, prekrivenu aromatičnim biljkama i najrazličitijim cvećem.

Prisutne su i voćne arome. Kada pomirišete vino, neće vam promaći asocijacija na citrusno voće, kao i breskve, kajsije i jabuke. Ponekada se može osetiti i blaga gorčina, koja je posledica debele kožice, kao i velikog broja semenki. Albarinjo je elegantno i jako piće, koje vam daje osvežavajući pčetak ispijanja i elegantan završetak.

Serviranje albarinja

Vino od albarinja će oduševiti svako nepce. Međutim, kako bi se otkrili svi njegovi kvaliteti, ovo piće treba da bude malo ohlađeno. Preporučljivo je da temperatura bude oko 10 stepeni. Očaravajući ukus vina se može naglasiti i uz pomoć čaše, iz koje se pije.

Pica i vino

Zato vam predlažemo da ovo vino servirate u univerzalnoj čaši za belo vino, koja je pogodna i za serviranje drugih vrsta belog vina. Ova čaša je izrađena od stakla i nije mnogo velika. Postolje je cilindrično i pravo. Čaša ima sasvim blage zavoje. U donjem delu se blago širi. U redelu postolja, kao i na vrhu se blago sužava, ali to je jedva primetno.

Što se tiče kombinovanja albarinja sa namrinicama, postoji nepisano pravilo da se belo vino slaže sa belim mesom. Zato vaš izbor može biti jelo od ribe ili drugih morskih plodova. Odličan izbor mogu biti i jela poput oslića sa maslinama iz rerne, oslić na vodeničarski način, prženi oslić, ajkula u belancetu i pangazijus u paradajz sosu.

Što se tiče recepata sa morskim plodovima, preporučujemo salatu sa školjkama i paradajzom, školjke u tiganju, paelja sa morskim plodovima, školjke sa belim lukom, lignje sa majonezom i senfom, marinirane ostrige i sendviči sa rakovima i sardelom.

Uz albarinjo se može servirati i uz jela sa živinom. Važno je da ona budu lagana. U slučaju da vam se baš to jede, možete spremiti prepelice u đuvečari, želirana prepelica, pečena jarebica i pile sa kajsijama na mediteranski način.

Naravno, vaše belo vino možete kombinovati samo sa predjelom od lisnatog povrća. Možete napraviti salate sa dresingom, a od povrća to može biti zelje, spanać, kopriva, zelena salata, itd.

Vina od albarinja se mogu kombinovati sa voćem, poput onog koje se može naći i na našim prostorima. Pored toga što se lako može kombinovati sa raznim poslasticama, a ako sadrže mlečne proizvode, to je kombinacija još bolja. Pojedini gastronomi preporučuju da se ovo vino pije sa raznim tortama, čizkejkovima ili kremastim kolačima.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas

Preporučeno

Rejting

3
50
40
31
20
10
Oceni:

Komentari

Pošalji